Kakva smo mi Amerika, takav nam je i Charlton Heston

Možda sam pre zaboravio da vam kažem ali ja sam jedan jako zajeban lik. Bahat sam, bijem i ne umem da se kontrolišem kad me nešto iznervira. A, ko za inat, baš me sve stalno nervira. Volim i da vređam. Neselektivno! Vređao sam muškarce, ali i žene. Žene možda i više, ali svakako sočnije. Karijeru nadrkanog kabadahije brižljivo sam razvijao još od 2000. godine i svi me znaju kao takvog. Ali, jeb’o mu pas mater, pre neki dan išao ja nešto po gradu, neke baterije za neku kameru da kupim… nije bitno… Uglavnom, neki izgleda još luđi i nadrkaniji od mene uz’o i raspizdio me. Tako, da svi vide! Udario me je mučki, pravo od napred, u njušku, posred moje reputacije. Baš tu gde mi je imidž! Jeb’o bi mu ja i sestru i majku, samo da nije bio toliko jači. Došla murija. Ja im rekao da oni uopšte ne bi trebalo ni da dolaze da sam ja tad imao pištolj. Ubio bih ja sam tog siledžiju. Čuli su to svi. Verovatno zato su mi tako brzo i odobrili da nosim oružje. Sad da vidim ko će biti frajer mene da napadne! Ima bre da nerviram sve ljude još više nego pre i da budem još veća džiberčina. Svako ko je ovako ugrožen ko ja treba da nosi oružje. Zalagaću se za to. Mogu Ameri, koji su nas bombardovali, možemo i mi! Ne može se više nigde mrdnuti bez pištolja. Evo, jutros sam na TV-u čuo od onog nekog sekretara, ministra… šta li je? Onog što okopava Adu Ciganliju – da 70% ugostiteljskih objekata u Beogradu drže potvrđeni kriminalci! Ej! Pa neću valjda mečki na rupu tamo da idem nenaoružan. Kolenice, mešano meso i špricer iziskuju određenu vatrenu silu. Aj, živi bili, bog vam pomogo, junaci… u materinu… Pun mi vas je…

Daško Milinović