Radionice za decu u vrtiću – šta voditelj radionice mora da zna

Kreativna igra

Kada roditelji odluče da upišu svoje mališane u vrtiće, tokom pretrage nailaze na posebno pomenute različite radionice u opisu rada sa decom.  Ova metoda svoju popularnost stekla je  tokom poslednjih decenija prošlog veka.  Kreativna radionica za decu ili njeni elementi postali su sastavni deo rada koji primenjuje savremeni dečji vrtić, a posebnu pažnju im posvećuje predškolska ustanova Magnolija Beograd.

Ko može biti voditelj radionice za decu u vrtiću?

Nakon obuke za ovakav način rada sa najmlađima, voditelji radionica mogu biti zainteresovani vaspitači ili stručnjaci i stvaraoci iz određene oblasti, ako žele da daju svoj doprinos, najčešće, lokalnoj zajednici.

Pored čitanja stručne literature ili specijalnih priručnika za dečji uzrast, naših i stranih autora, edukacija se obavezno sastoji od različitih radionica. Osobe koje se obrazuju učestvuju u njima, evaluiraju ih, a potom  sami vode.  Za ovaj praktičan metod rada, lično iskustvo je neophodan uslov. Dakle, voditelj radionice za decu može da zna teoriju, ali mora da ima praksu.

IZMEĐU IDEJE I OSTVARENJA RADIONICE ZA DECU U VRTIĆU

Svaki voditelj kreativno rešava tokom svog rada zagonetni rebus koji se nalazi između idealnog plana i uspešnog ostvarenja radionice za decu.

Da bi napravio plan, nakon upisa dece u vrtic, voditelj radionice za decu mora da zna:

  • Temu radionice – bilo da je sam određuje ili je uklopljena u sezonski i godišnji plan vrtića. Voditelj mora da poznaje i istraži različite stvari koje su u vezi sa materijom, a mogu biti zabavne mališanima.
  • Cilj radionice- jasno ga precizira voditelj radi evaluacije na kraju.
  • Mesto gde će se održati radionica- postoji razlika između koncepta radionice u zatvorenom ili na otvorenom prostoru.
  • Vreme trajanja radionice- određuje se prema uzrastu, a u vrtiću ne bi trebalo da bude duže od devedeset minuta.
  • Broj učesnika radionice- idealno je od osam do dvanaest mališana, a sve od pet do petnaest je u redu.

Na osnovu svih ovih podataka voditelj pravi idejni plan radionice. Ako je manje iskusan,  smišlja nekoliko varijanti, dok sa dužim “stažom”, sve više spontano, “u hodu”, primenjuje varijacije na zadatu temu. Ovo se posebno dešava kada neki predviđeni segment traje kraće ili se neki produži preko planiranog vremena. Iskustvo pomaže da se u tim “kritičnim” momentima napravi pravi izbor, koji deo “žrtvovati”, a koji je nezamenljiv u postizanju cilja radionice.

Osim toga , deca nekada nisu zainteresovana za neki segment, pa se onda otvara mesto da se neka odbačena ideja “oživi” pod uslovom da ne poremeti dinamiku celog procesa. Voditelj radionice za decu ne sme udarnički ostvarivati svoj plan, već mora da prati disanje i kretanje te određene grupe i prilagodi sve. Ponekad neki segmenti uopšte ne “dođu na red”, jer neko od učesnika celu radionicu usmeri u neočekivanom pravcu. Neke ideje koje su ubačene u plan “probe radi” mogu biti “pun pogodak”.  Unutrašnji naboj i interakcija signalizira voditelju da ne “pokvari” doživljaj predugim trajanjem ili naglim prekidom, jer na kraju uspešne radionice vladajui poyitivna osećanja i svi žele  još sličnih iskustava.

ŠTA VODITELJ RADIONICE  MORA DA ZNA- PLANIRANJE

Dobar plan radionice obično ima nekoliko delova kao što su:

  • Uvodne aktivnosti: predstavljanje svakog učesnika imenom , pokretom, zvukom …uvodne  igre: na primer  “Čarobni mikrofon” – Koja je tvoja omiljena boja, životinja, voće… ili “Gluvi telefoni” ili “Leti-leti”…
  • Prvi /realni/ plan: razmena ličnih iskustava u vezi sa temom radionice, kviz…
  • Drugi /fiktivni/ plan: zaplet priče, postavljanje problema i ulazak u uloge
  • Podela u manje grupe ili parove: pokretne igre: “opipavanja” parova  kao što je “Igra ogledala”, stvaranje kreativnih rešenja, istraživanje, tumačenje nejasnih sadržaja, slikanje, vajanje, dopričavanje…
  • Ponovo u grupi: svaki par ili grupa predstavlja svoje “delo” …
  • Realni plan: zajedničko povezivanje teme radionice, simboličkih značenja, obrađenih ličnih iskustava i kreativnih rešenja, pozitivne emocije….
  • Na kraju: evaluacija – kod mališana sami izrazi lica pokazuju koliko je radionica bila uspešna.

ŠTA VODITELJ RADIONICE  MORA DA ZNA – OSTVARENJE

Postoje zakonitosti koje voditelj radionice mora da zna i primeni ako želi da napravi uspešnu radionicu. To su:

  • Sloboda izbora za sve učesnike
  • Sva sredstva izražavanja su u igri
  • Nema tačnog i pogrešnog odgovora
  • Nema previše komplikovane materije
  • Potpuno učešće i interakcija
  • Voditelj je primer koji pazi, sluša i povezuje
  • Uspeh radionice zavisi od svih učesnika
  • Svaka radionica je izazov
  • Uvek može još jednom ispočetka
  • Važniji je poces nego proizvod.

Voditelj mora biti potpuno prisutan tokom radionice, mora se sto posto uneti u ono što radi.  Ako nije u ulozi već razmišlja da li je isključio ringlu, mališani će to osetiti, pa će se i oni “isključiti”.

Voditelj kreira atmosferu prihvatanja svih učesnika i raduje se svakom prilogu koji naprave, zato što sa svakim sledećim, rastu mogućnosti koje se nude i nikad se ne zna koja će se razviti i kakav plod  će dati.

Deca se spontano uključuju zato što to žele i dobro se osećaju na radionici.

Nema primoravanja, a voditelj sve pažljivo sluša i povezuje  kroz pokret, mimiku, reči koje govori, intonaciju i boju glasa, liniju, boju, oblik, ritam ili glumu. Nema pogrešnog odgovora, nema ismejavanja, pa nema ni straha i treme. Interakcija svih učesnika, koji se međusobno podstiču, doprinosi dobroj energiji i uspehu kreativne radionice.

Za voditelja je svaka nova radionica izazov, jer nema mehaničkog rada, niti istovetnih ostvarenja ponovljene teme.  Ponekad, odrasli smatraju da su neke od materija suviše komplikovane, apstraktne ili teške za predškolce. Iskusan i talentovan voditelj radionice može napraviti plan koji deci približava bilo koju temu. Deca su po prirodi kreativna i naslute ili izmaštaju ono što im fali u iskustvu kako bi zaokružila priču. Svaki učesnik iskoristi onoliko prilika, koje voditelj radionica ponudi, koliko mu njegove mogućnosti u tom trenutku dopuštaju. Sjajna stvar kod radionica je što one pružaju nove uvide i učesnicima i voditelju.

Njemu je značajno što nakon evaluacije, kada nije zadovoljan, analizira i dolazi na ideje koje će u sledećoj radionici izazvati promene u pristupu ili mediju, pa će interakcija biti drugačija i doneti potpuno neočekivanu samoaktualizaciju, tj. kreativna rešenja, uz puno uživanja.  Dakle, nema konačnih i nepopravljivih radionica, već uvek može još jednom  ispočetka. Odaću vam još jednu tajnu, lista toga šta voditelj radionice mora da zna nikada nije gotova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *