Vesti koje su promenile svet
Vesti i mediji imaju ogroman uticaj na svet, društvene odnose i naše okruženje. Vesti nisu samo način prenošenja informacija čitaocima ili gledaocima, već mogu same po sebi izazvati velike promene i pokrenuti događaje koji imaju dalekosežne posledice.
Štampani mediji, radio i televizija, internet portali, predstavljaju veliku mrežu koja svakodnevno putem vesti oblikuje našu stvarnost. Milijarde ljudi na svim meridijanima su svakog časa zasuti novim informacijama, fotografijama i snimcima, koji vrlo često mogu biti manipulativni i nositi skrivene poruke.
Otac žutog novinarstva i lažnih vesti
Koliko vesti mogu menjati svest videćemo u sledećim primerima. Protagonista prvog primera je Vilijam Randolf Herst – neverovatno zanimljiv čovek za koga verovatno nikada niste čuli.
Ekscentrični milioner je od druge polovine 19. veka do pedesetih godina dvadesetog vedrio i oblačio medijskim nebom Amerike. Njegove novine „Njujork Žurnala“ su popularizovale tabloidno novinarstvo, velike šokantne naslove i priče o kriminalu, seksu i korupciji. Poznat je i po ratu sa Džozefom Pulicerom, medijskim magnatom čije ime danas nosi najpoznatija nagrada za žurnalistiku.
Herst je stvorio lanac od čak 30 novina čije su vesti oblikovale javno mnjenje Amerikanaca. Verovatno je najpoznatiji po tome što je doprineo izbijanju rata između SAD i Španije na Kubi 1898. godine.
Njegove novine su objavljivale dezinformacije i tendenciozno napisane vesti kojima su čitaocima predočavane informacije o navodnim španskim zločinima nad Kubancima. On je čak poslao dobro plaćenog crtača, u vremenu kada je fotografija još uvek bila skupa za novine, koji je sve ilustrovao slikovitim crtežima koji uopšte nisu odgovarali istini.
Naravno da nije bilo ni reči o masovnim zločinima, već je u pitanju bila borba za strateški važno karipsko ostrvo između mlade imperije – Amerike, protiv „ostarelog“ španskog kraljevstva. Herstove vesti su bile jedan od načina na koji je američka vlada pravdala ovaj rat i potonju okupaciju Kube, iako istoričari negiraju da je ekscentrični milioner sam izazvao rat, kako je često tvrdio.
Vesti koje su pokrenule buru – kako je počelo Arapsko proleće
Drugi primer koliko vesti mogu uticati na svet oko nas je tužniji i aktuelniji – svi se sećamo Arapskog proleća, ali malo ko se seća kako je počelo.
Muhamed Buzizi, prodavac voća iz Tunisa, je u decembru 2010. godine izašao na ulicu kako bi zaradio neki dinar prodajući robu. Nakon što se pojavila inspekcija koja ga je maltretirala, Buzizi se iz protesta zbog policijske korupcije polio benzinom i zapalio.
Fotografije i snimci nesrećnog čoveka su razbesnele ljude od Maroka do Irana, nakon čega je krenula serija protesta koji su narednih godina doveli do prevrata u Tunisu i Egiptu, a posredno i do obaranja Moamera Gadafija u Libiji, kao i do Sirijskog rata koji traje već čitavu deceniju i odneo je gotovo pola miliona žrtava.
Ovo su samo dva primera koji pokazuju koliku moć imaju vesti i mediji. Nije nam čak ni potrebno da posmatramo ovako ekstremne situacije, možemo jednostavno svaki dan videti kako vesti utiču na cene na svetskim berzama – obaraju akcije i izazivaju paniku među investitorima, ili veliku potražnju za nekim proizvodima.
Zbog toga mnogi sa pravom postavljaju pitanje – da li događaji određuju šta su vesti, ili, kao što smo videli – samo vesti ustvari predstavljaju pokretače događaja.