CKM

Ne samo u industriji, već i u svakom domu bušilice su jedan od alat bez kojih se ne može. Upravo zahvaljujući ovom alatu dom postaje funkcionalan, a bez njega nijedan prostor ne bi mogao da se uredi onako kako bi trebalo. Evo na primer, zahvaljujući bušilicama moguće je napraviti rupu na drvenom materijalu, pa čak i na tvrđim materijalima poput metala i čelika.

Ako želite novu policu za knjige da postavite na zid, jasno je da vam je ovaj alat neophodan. Najčešće se aku bušilice koriste kako bi se montirali i pravili različiti predmeti i drvene konstrukcije, kao što su ormari, police za knjige i komode. Zato se na tržištu mogu naći različite vrste ovih alata, od ručnih koje su najjednostavnije, pa do onih koje su brojčano upravljive. Takođe, u svakoj kući je potrebno održati higijenu na zavidnom nivou, perači pod pritiskom su produžena ruka, uvek dosadnog i mukotrpnog posla čišćenja.

Kada su bušilice nastale?

Još pre 30 000 godina pojavile su se prve bušilice. Naravno, kako se tadašnji zašiljeni kamen koji je između ruku okretan može nazvati bušilicama. Svedoci ovog vremena jesu paleolitska istorijska nalazišta. A onda su drevni egipćani unapredili ovaj alat, pa su i 5. veku pre naše ere nastale bušilice sa lukom. Zahvaljujući njima se brže i efikasnije bušilo, a najpre su se koristile za stolarske i zidarske radove.

Sa područja Egipta, brzo su svoju primenu bušilice pronašle u Evropi i na azijskom kontinentu. A pojedine vrste se i danas mogu naći u upotrebi. Rimljani su dalje unapredili proizvodnju, pa su napravili bušilicu koja ima vertikalno vreteno, a ono je u ravni sa horizontalnim drvetom. 

Drvene bušilice su razvili Kinezi u vreme dinastije Kvin, a to je biko otprilike u 2. veku pre naše ere. Takav alat moga je da dostigne dubinu i do 1km.

No, preteča današnjeg alata nastala je tek više od milenijuma kasnije, odnosno u 15. veku. Imala je dva dela, u gornjem delu je nalazio držač pomoću kojeg je bio moguć rad, a u donjem se nalazio bit koji se upotrebljavao za pravljenje rupa. Ovo je bio potrošnji materijal, pa se bit smatrao zamenjivim delom.

Električni motor doneo je jednu novu primenh, pa su krajem 19. veka bušilice doživele pravi bum. Artur Arnot i Vilijam Brejn su 1889. godine prvi električni model bušilice patentirali, a pet godina kasnije prvu prenosivu bušilicu konstruisali su braća Fein i tako počinje savremeno korišćenje ovog alata.

Vrste bušilica

Postoje tri grupe bušilica. Danas se na tžištu razlikuju ručne, mašinske i rušne sa pogonom. Ručna bušilica prethodila je električnoj, a postoji jedan model ručne bušilice koji ima elektromotor i njega pokreće struja koja je 220V. Ima modela koji koriste struje iz baterija i akumulatora, a pneumatska bušilica se koristi u prostorijama u kojima ne sme nikako da dođe do varničenja.

Za precizno izvođenje radova u različitim oblastima industrije koriste se mašinske bušilice i one mogu da posluže prilikom bušenja cigli, betona i gvožđa. U zavisnosti od toga za šta se korisite razlikuju se stone, stubne, revolerske, radijalne, horizontalne i druge bušilice. Mogu se kupiti i koordinatne, ali i bišilice glodalice, kao i bušilice koje služe za urezivanje navoja i duboko bušenje.

Svestranost i fleksibilnost –  moć perača pod pritiskom

Perač pod pritiskom je izuzetno zanimljiv uređaj sa mnogo korisnih aspekata. Visok pritisak vode omogućava efikasno čišćenje različitih površina, a razni dodaci pružaju fleksibilnost za specifične potrebe. Osim što je efikasan, perač je i ekonomičan, sa funkcijom automatskog isključivanja koja štedi resurse. Njegova svestranost omogućava upotrebu na raznim površinama poput drvenih, betonskih i metalnih. Izvanredan alat koji može transformisati izgled eksterijera i enterijera. Takođe, perači pod pritiskom nisu samo za kućnu upotrebu, koriste se u industriji i profesionalnim okruženjima, što samo govori o njihovoj pouzdanosti i širokoj upotrebi.