Šta znamo, a šta ne znamo o uglju
Ugalj je sedimentna stena crne ili sivo-smeđe boje. Pošto ima sposobnost sagorevanja koristi se kao fosilno gorivo koje se rudari iz zemlje. Sastavljen je prvenstveno od ugljenika i ugljovodonika, ali sadrži i neke druge supstance. Vrlo je važan kao gorivo i za proizvodnju električne energije.
Kako je nastao ugalj?
Pre 360 000 godina je otkriven ugalj, još u periodu karbona. Tada se dogodilo pokretanje ogromnih tektonskih ploča koje su zatvorile veliku količinu vode, zapravo nekoliko okeana. Sva zatrpana voda, blato, mulj i biljni svet su se našli pod velikim pritiskom i pod visokim temperaturama. To je dovelo do prirodnih reakcija koje su rezultirale stvaranjem ugljenika. Ovaj proces, zapravo početak procesa stvaranja uglja, je trajao više miliona godina.
Ugalj kao gorivo
Poreklo uglja su nataloženi biljni ostaci. Oni sadrže akumuliranu energiju i sastavljeni su od kiseonika, vodonika i ugljenika. Zbog procesa truljenja, pri kome se biljka raspada, smanjuje se procenat kiseonika i vodonika. Na taj način se povećava količina ugljenika u telu i to mu omogućava sagorevanje.
Iako je ugalj zapravo fosilni ostratak i čini se da ga na planeti ima dovoljno, njegove rezerve su, zbog ogromne eksploatacije, u velikoj meri iscrpljene. Spada u grupu neobnovljivih prirodnih izvora energije. Za stvaranje uglja potrebni su milioni godina, a pošto se mnogo brže troši, kapaciteti se već duže vreme samo prazne. Ono što dodatno otežava obezbeđivanje dovoljne količine uglja na globalnom nivou je i njegovo vađenje iz zemlje, jer je vrlo zahtevno i skupo. Prema trenutnim saznanjima najviše uglja ima na severnoj hemisferi. Rezerve su dobro proverene i istražene, posebno u razvijenijim zemljama. Međutim, eksplovatacija ovog resursa uopšte nije ravnomerna, u smislu da tek 6 zemalja raspolaže sa čak 75% rezervi na svetskom nivou. Ugalj se u najvećoj meri koristi u Kini – oko polovine celokupnih svetskih rezervi. Prati je Indija, na koju odlazi oko desetina svetskih rezervi uglja. Indiju sledi Australija, koja eksploatiše oko jedne tećine celokupnih rezervi, a za njom dolaze Indonezija i Rusija.
Zašto je ugalj štetan?
Najpre treba reći da sama industrija uglja oštećuje životnu sredinu, utiče i na stvaranje klimatskih promena, stvara emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a i najveći je antropogeni izvor ugljen dioksida.
Rad u rudarstvu, zbog prirode posla, dovodi do velikog broja smrtnih slučajeva. Iako se zna da ne prijavljuju sve zemlje realan broj poginulih u rudarskim nesrećama, brojevi su i dalje zaprepašćujuće visoki.
Ono što je najalarannije je činjenica da sagorevanje uglja vrlo loše utiče na zdravlje ljudi. Kada sagoreva ugalj, on proizvodi emisiju štetnih gasova – ugljen dioksid, sumpor dioksid, teške metale, čestice koje zagađuju,… u zavisnosti od vrste uglja, štetnih gasova ima u manjoj ili većoj meri. Zbog toga su mnoge zemlje smanjile upotrebu uglja ili su čak prestale da ga koriste, Srbija takođe ima mogućnosti da smanji emisiju gasova. Izgradnja novih pogona je zaustavljena. Eksploatacija uglja je bila na vrhuncu 2013. godine. Da bi se smanjilo globalno zagrevanje, neophodno je da se između 2020. i 2030. godine korišćenje uglja prepolovi.
Širom sveta, u različitim laboratorijama istraživači se trude da pronađu energetski jaku materiju koja će zameniti ugalj, a biti manje štetna. Što se naše države tiče, kako god bilo po svetu, zbog opšteg standarda, distribucije i cene na domaćem tržištu, ugalj je i dalje najzastupljeniji. Današnje prilike ne ulivaju nadu da će se stanje kod nas skoro promeniti.