Zdrav doručak za efikasnost i dobro raspoloženje
Ubrzan tempo života doveo je do toga da više nemamo mnogo vremena ne samo za prijatelje, već ni za sebe. Često zbog obaveza zanemarujemo sopstvene potrebe, jer se uvek nešto hitno ispreči. Koliko vam se puta u toku radnog dana desilo da ste zaboravili da jedete? Verovatno se svima to bar jednom desilo, a nije kriv posao zbog toga, već mi sami. Ne ističe se slučajno da je zdrav doručak najvažniji obrok. Ako se odlučite za zdrav doručak, onda imajte na umu da ćete toga dana biti vedriji, raspoloženiji, zdraviji, a svakako i energičniji. Čak i ako se odlučite da tek nešto prezalogajite, kao što je recimo voćna salata ili ovsene pahuljice sa sušenim voćem, znajte da će vaša energija biti na zavidnom nivou tokom čitavog dana.
Na vreme pripremite zdrav doručak za posao. Sendvič sa salatom, piletinom, tunjevinom ili ćuretinom omogućiće vašem telu neophodne hranljive materije, a lako se može spakovati i poneti na radno mesto. Ako tokom radnog vremena imate priliku da poručite hranu onda se odlučite za povrće i ribu ili belo meso, te se potrudite da izbegnete prženu i pohovanu hranu kako biste imali dovoljno energije za čitav dan. Izbegavajte bela testa, pljeskavice i sličnu brzu hranu, a ako vam padne nivo šićera u krvi, imajte uvek kod sebe neku voćku ili suvo voće. Svakako, obratite pažnje na namirnice koje konzumirate, jer zdrav doručak je najvažniji. Da biste pripremili zdrav doručak potrebno vam je svega nekoliko minuta, jer se za čas mogu pripremiti ovsene kaše, kornfeks, sendviči sa pavlakom, šunkom i povrćem. Razmislite o ovome sledeći put kada se požalite da niste doručkovali.
Loša ishrana i neredovna fizička aktivnost – uzroci gojaznosti
Koliko je nepravilna ishrana uzela maha može se primetiti na primeru naše zemlje. Da li znate da u Srbiji raste broj gojaznih osoba i da se za dve decenije broj gojaznih povećao za više od 60%? Najviše je primetan porast gojazne dece koja idu u osnovnu školu. Prema istraživanjima koje je sproveo Institu za javno zdravlje, statistika pokazuje da je u našoj zemlji svako treće dete gojazno. Podaci su pokazala da je razlog za ovakvo stanje nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, jer skoro polovina dece ne jede voće i vodi nezdrav način života. U prilog ovim informacijama idu i podaci koji ukazuju da je sve veči broj roditelja koji vode svoju decu na pregled kod nutricioniste kako bi korigovali ishranu deteta.
Naša zemlja nema izgrađenu kulturu pravilne ishrane, baš kao što se ne praktikuje ni redovna fizička aktivnost, tako da sve ovo utiče na povećan broj dece koji ima dijabetes ili neke kardiovaskularne bolesti. Nažalost, ovo su samo neki primeri negativne prakse, jer da bi se uvele zdrave navike u ishranu i vodi pravilan način života nije potrebno da deca slede primer svojih roditelja, već i da roditelji budu dosledni kada su u pitanju zabrane ili konzumiranje slatkiša i drugih namirnica koje mogu dovesti do prekomernog povećanja telesne težine. Zato razmislite na vreme šta je važnije, da vaše dete bude zdravo ili da mu ispunite svaku želju.