Najlepših 7 grčkih ostrva za letovanje u parovima

Zvanično u Grčkoj postoji više od 1500 ostrva, od kojih je tek oko 200 naseljeno. Nezvanično postoji i do 6000 ostrva, zavisno od toga kolika se površina kopna meri.

U ovom članku nabrojaćemo neka od njih, koja po mišljenju naše radakcije CKM-a su idelna za letovanje u parovima.

Ali najpre malo statistike.

Po površini, Krit je najveće ostrvo u južnom delu Egejskog mora; drugo po velični je ostrvo Evia ili Eubeja, od kopna odvojeno tesnacem širokim 60 metara; Lezbos i Rodos su na trećem i četvrtom mestu.

Velike grupe ostrva Grčke su podeljene u četiri velike ostrvske regije:

Saronska (u Saronskom zalivu, najbliža Atini);

Kikladi, velika skupina ostrva koja zauzimaju središnji deo Egejskog mora;

Dodekanez, grupa ostrva između Turske i Krita;

Sporadi, male uske grupe ostrva severno od ostrva Eubeje.

Postoji i peta grupa ostrva, onih u Jonskom moru smeštenih u blizini zapadne obale Grčke. Ono što je zajedničko za sva ostrva je da ne postoji neki istovetan, recimo „ostrvski“ način života.

Neka od ostrva su mirne luke sa par brodića, uzanim vijugavim uličicama i zaprežnim kolima, neka su prepuna turista i velikih jahti u lukama, sa tavernama na svakom ćošku i sa prepunim plažama.

Pojedina ostrva su toliko otmena sastajališta bogatih gostiju da obični turisti nemaju baš puno šanse da prošetaju ulicama i plažama tih „VIP“ ostrva.

A što se prirode tiče, zar treba opisivati prirodne lepote grčkih ostrva?

Na svakom ostrvu priroda je jednostavno fantastična. Rajske plaže, izvori čiste vode u planinskim regijama, borove šume, maslinjaci, voćnjaci, klima tokom cele godine umerena, nije čudo što Grčka i njena ostrva privlače hiljade posetilaca svakog leta. Načini na koje možete provesti odmor su bezbrojni.

 Neka od dragulja Grčke koja treba posetiti

Kada se govori o grčkim ostrvima, instinktivno pomislimo na ona poznatija, u Egejskom moru, između Turske i kopnenog dela Grčke. Međutim, i ona zapadna, udaljena od Atine i centralnog dela Grčke su sjajne turističke destinacije. Zanimljivo – njih Turci nikad nisu osvajali, uvek su to bili Evropljani.

# 7Krf

Krf je ostrvo u severo-zapadnom Jonskom moru i na njemu je možda najviše primetna mešavina uticaja Evropljana (Venecijanaca, Francuza, Italijana, Engleza). Tako ćete na ostrvu sresti meštane koji igraju kriket ili piju đumbirov pivo. Ako se uputite na Krf, posetite Stari grad sa dve tvrđave koje su deo svetske kulturne baštine na listi UNESCO-a.

Ako putujete sa juga Srbije za Grčku, preporučujemo vam da pogledate ponudu ostrva Grčke na sajtu turističke agencije u Nišu Kuća putovanja.

Nema putopisca i pesnika koji na Krfu nisu ostajali po nekoliko godina i koji nisu pisali o lepoti ostrva. Homer u „Odiseji“ piše:

Ovde su zasadi voća bogati. Kruška, nar, jabuka, slatka smokva, obilato rađaju tokom cele godine uz pomoć zapadnog vetra  koji im udahnjuje živo.  Lorens Darel u svojim putopisima o Grčkoj piše o „otmeno lepom gradiću“.

Krf je bio u rukama Francuza, Rusa, Britanaca i postao deo Grčke tek 1854.  Svako od njih je ukrašavao gradić na svoj način pa u šetnji gradom možete naići na ulice koje su kopije ulica evropskih gradova.

Treba posetiti i venecijansku divnu tvrđavu nad lukom. Unutrašnjost Krfa bogata je maslinjacima. Krajolik ulepšavaju šareno okrečene kuće, dok su plaže prelepe i nalaze se na par kilometara udaljenosti od grada. Tri zaliva su usečena u stenje i oivičena plažama sa belim oblutkom. Motornim čamcima se mogu obići morske pećine sa zidovima duginih boja. Južno od Krfa su Lefkada, Paksos, Itaka, Zakintos.

#6 Paksos

Paksos je savršeno ostrvce za kampovanje, pešačenje, plivanje i ribarenje; Lefkada je odvojeno od kopna uskim tesnacem, veoma živo turističko mesto gde se svake godine održava festival umetnosti i književnosti.

Na južnom delu ostrva postoji bela stena na čijem se vrhu, po legendi, nalazio Apolonov hram.

#5 Kefalonija

Kefalonija je jedno od većih ostrva presečenih planinskim lancem. Louis De Bernières je napisao predivan roman ‘Mandolina kapetana Korelija’ čija se radnja dešava upravo na ovom ostrvu, u selu Sami. Po romanu je 2001. snimljen istoimeni film sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi. Prirodne lepote i safirne vode ostrva, viđene na filmu, privlače od tada ogroman broj turista.

Myrtos je najpoznatija plaža, ali i u unutrašnjosti ostrva ima divnih stvari za posetiti, poput dva najveća grada Argostoli i Liksuri. Na ovom strvu se nalaze i napušteni venecijanski grad i stare britanske kasarne kao i mikensko groblje. Kefalonija ima predivne brežuljke i planine (najviši vrh je Aenos 1.628 m nadmorske visine), zalive i prelepe plaže.

#4 Zakintos

Zakintos se nalazi na jugu. Ostrvo voćnjaka, muzike i poezije. Ovde se tokom godine održavaju razni festivali i crkvene proslave, a serenade i zvuk mandolina čuju se tokom celog leta. Plaže su provereno najlepše, bar tako tvrde naši turisti koji u velikom broju posećuju Zakintos.

Prelepo vreme na Zakintosu

Neki veoma stari ulični prolazi i skulpture uspomena su na 400 godina vladavine venecijanske vlasti koji su ostrvu dali milozvučno ime: „Il fiore di Levante”. Plaže koje se moraju posetiti su Gerakas, Dafne, Sekania, Kalamaki, Laganas, Marathonisi. Dionisios Solomos, pisac grčke nacionalne himne, rođen je na Zakintosu.

#3 Hidra

Hidra je na jugu, udaljena samo osamdeset minuta vožnje od luke Pirej. Ostrvo ima jedinstvenu arhitekturu, zaštićenu zakonima. Zakon štiti ne samo arhitekturu već i ulice i žitelje grada – zabranjena je upotreba automobila i motora. Magarac je jedino dozvoljeno „vozilo“ na ostrvu pa morate naići na njih dok šetate uskim kamenitim ulicama kako lagano prolaze sa tovarom suvenira i hrane koja nude turistima.

Kuće su bele, sa krovovima od crvene cigle, među kojima ima apartmana koji su najjeftiniji smeštaj za turiste koji ne traže previše luksuzan smeštaj.

Peščane plaže ostrva i prelepe tirkizne vode Egeja privlače stotine kupača. Ljubitelji noćnog provoda mogu naći zabavna mesta za izlazak.

Zanimljivost: bogati stanovnici ostrva su krajem 19. veka izgradili moćnu trgovačku flotu i odigrali značajnu ulogu u ustanku od oslobođenja od Turaka- sve svoje raspoložive brodove dali za mornaricu. Posetite veličanstvene muzeje Hidre, prošetajte lukom u obliku polumeseca, posmatrajte istoimeni grad koji se uzdiže poput tornja. Najposećenije plaže su Agios Nikolaos, Bitsi, Vlihos and Kaminia.

#2 Itaka

Itaka je ostrvo na severoistoku regije, mitsko mesto Odiseja. Ovde se nalaze ruševine hrama podignutog pet stotina godina posle Trojanskog rata, a vode sa izvora Aretuse i dalje teku baš kako je opisao Homer.

Ostrvo Poros sa hiljadama stabala mirišljavog limuna i ruševinama Posejdonovog hrama i ostrvo Speces, ostrvo borova sa divnim pristaništem i šarenim kafeima su glavna ostrva Saronskog dela Egejskih ostrva.

#1 Eubeja ili Evia

Na istočnoj obali središnje Grčke se nalazi Eubeja ili Evia, ostrvo tako blizu kopna da ga veoma često smatraju njegovim delom, a ne ostrvom. Veoma je posećeno i poseduje sve što vam je potrebno za pravi odmor: ostrvo je zagutkano sa severa šumama, sa juga planinskim vencima. Ima 900 km dugačku obalu i 1.200 ha šume. Plaže su savršene, Kvos, Agiokampos, Gregolimano i Rododafni su najzanimljivije na ostrvu.

Glavni grad je Halkida, najbliži kopnu. Na severozapadu Evie nalazi se maleno selo Lihada sa borovom šumom, drevni gradić Limni, grad Rovis u kom je obožavan kult Herkula i Apolona. Aliveri je gradić izgrađen u obliku amfiteatra, na 50 kilometara od Halkide.

Neke od atrakcija koje svakako vredi posetiti su srednjovekovni dvorac Rizokastra u Milaki, venecijanski toranj Trahili, mikejsko groblje u blizini sela Katakalu i tradicionalno selo Parteni. Naselje Eritreja na jugu ostrva je bilo veoma važno strateško mesto u 5. i 6. veku.

Iz tog antičkog perioda ostala su divna zdanja: Hram boginje Isis, grob Erosa, antičko pozorište, Kuća mozaika. Lefkanti, priobalno selo smešteno između Eretrije i Halkide, ima dugu plažu koja se proteže na oko 2 kilometra. Možete birati – da zaronite u bistro, plavo more na jednoj od plaža ili da putujete kroz istoriju među arheološkim lokalitetima Xiropolisa ili Memoriala.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *