Bazne stanice mobilne telefonije i ometač signala
Kako rade bazne stanice antene mobilnih telefona? Kako radi ometac signala? Odgovor na prvo pitanje glasi bazne stanice mobilnih telefona su najčešće samostojeće antene ili montirane na zgradama ili kao što su drveće, rezervoari za vodu ili visoke zgrade. Antene moraju biti dovoljno visoke da pokrivaju što veće područje.
Bazne stanice su obično od 12-80 m na visini. Mobilni telefoni komuniciraju sa obližnjim ćelijskim tornjevima putem radiofrekventnih talasa, oblika energije u elektromagnetnom spektru između FM radio talasa i mikrotalasa. Kao FM radio talasi kao radio u kolima, mikrotalasi, vidljiva svetlost i toplota, ovo su sve oblici nejonizujućeg zračenja, svaka država daje svoja ograničenja u pogledu spektra iskoristivosti.
To znači da oni direktno ne oštećuju DNK unutar ćelija, kao što to čine jonizujuće vrste zračenja kao što su rendgenske zrake, gama zrake i ultraljubičasto (UV) svetlo mogu izazvati probleme kod ljudi i životinja.
Testiranje
Za eksperimente se najčešće koriste miševi u labaratorijskim testiranjima. Kada se mobilna antena montira na krov zgrade ili bilo kojeg objekta, moguće je da osobe koje žive ili rade u blizini na krovu bude izložena RF nivoima većim od onih na tlu. Ali čak i tada, nivoi izloženosti zračenju koji se približavaju ili prevazilaze FCC-ove smernice za bezbednost od nejonskog zračenja, verovatno će se naći veoma blizo ili direktno ispred antena.
Ukoliko je to slučaj treba voditi brigu da se, pristup ovakvim područjima svede na naj minimalniji mogući vremenski period. Nivo RF energije unutar zgrada na kojima se montira bazna stanica mobilne telefonije je obično mnogo niži od nivoa spoljne strane zgrade.
U najvišoj meri zavisi nivo zračenja od građevinskog materijala od kojega je zgrada napravljena. Blokovi od drveta ili cementa smanjuju nivoe RF zračenja i za oko 10 puta. Energetski nivo iza antene je stotine do hiljade puta niži nego prednji.
Prema tome, ako je antena montirana na strani zgrade, nivo ekspozicije u prostoriji neposredno iza zida je obično znatno ispod preporučenih granica izlaganja.
Druga strana medalje
Ali to je jedna strana priče, ukoliko se zraci sa antene odbijaju pod uglom i vraćaju ka anteni u prostoriji koja je iza antene tada su vrednosti povišene. Sada je ono pravo pitanje, da li antene mogu izazvati obolenja? Neki ljudi su izrazili zabrinutost da bi život ili rad ili odlazak u školu u blizini antena za mobilnu telefoniju mogao povećati rizik od raka ili drugih zdravstvenih problema.
U ovom trenutku, postoji jako malo dokaza koji podržavaju ovu teoriju. Pošto se mnogo testiralo i ispitivalo. U teoriji, postoje neke važne tačke koje bi se suprotstavile antenama tj. baznim stanicama mobilnih telefona koje bi mogle izazvati rak. Kao prvo, energetski nivo radiofrekventnih talasa je relativno slab, isto kao i ometac signala što ima, posebno u poređenju sa tipovima zračenja za koje se zna da povećavaju rizik od raka, kao što su gama zraci, k-zrake i ultraljubičasto (UV) svetlo.
Energija talasa koju daju antene za mobilne telefone nije dovoljna da razbije hemijske veze u DNK molekulima, zato što je energija – snaga isuviše slaba, a to je kako ovi jači oblici zračenja dovode
do obolevanja.
Talasne dužine
Drugo pitanje ima veze sa talasnom dužinom. RF talasi imaju duge talasne dužine, koje se mogu koncentrisati na veličinu od oko 2,5 do 5 cm. Zbog toga je malo verovatno da bi energija iz RF talasa mogla biti dovoljno koncentrisana da utiče na pojedinačne ćelije u telu. Treće, čak i ako su RF talasi nekako mogli da utiču na ćelije u telu pri većim dozama, nivo RF talasa koji se nalazi na nivou tla je veoma nizak – znatno ispod preporučenih granica.
Nivoi energije iz RF talasa u blizini tornjeva mobilnih telefona se ne r azlikuju značajno od nivoa RF zračenja u urbanim područjima od drugih izvora zračenja, kao što su radio antene i televizijske stanice, ometaci signala na fakultetima itd. Ovo su sve naučna objašnjenja tako da tu nema mesta špekulacijama.
Ovaj tekst nam je omogućio gospodin Gojko vlasnik portala slusalica.net zahvaljujemo se na zanimljivom tekstu.