CKM

Neplodnost predstavlja jedan od najvećih i sve češćih problema kod mnogih parova koji pokušavaju da imaju dete. To su različita stanja koja onemogućavaju da žena ostane trudna. Nažalost, sve je učestalije da par mora pribeći veštačkoj oplodnji ili nekoj drugoj medicinskoj metodi kako bi uspeli u tome da se ostvare u ulozi roditelja. 

Do tog koraka često dolazi tek nakon par godina prirodnog pokušavanja, sve dok se ne odluče da urade analize i provere da li je sve u redu. Tek posle opsežnih analiza može da se utvrdi konkretan problem i da se potom radi na metodi koja je najbolja za začeće u svakom konkretnom slučaju. 

Zahvaljujući napretku medicine i mnogih dijagnostičkih sredstava, moguće je otkriti mnoge poremećaje na vreme, ali isto tako i uticati na njih ili pak posegnuti za sredstvom veštačke oplodnje ili inseminacije. Danas su dostupna mnoga savremena sredstva koja mogu značajno pomoći rešavanju ovog problema.

Razlozi i vrste neplodnosti

Razlozi za neplodnost mogu značajno varirati od osobe do osobe, ali mogu se izdvojiti neki glavni faktori rizika. Prvenstveno su to godine, potom različiti poremećaji u ishrani, poput gojaznosti, anoreksije i bulimije, preterana konzumacija alkohola i cigareta, izlaganje različitim toksinima… 

Potom, faktori rizika mogu biti i seksualno prenosive bolesti, abnormalnosti centra za proizvodnju hormona u mozgu, hronična stanja i bolesti, kao i radijacija ili hemioterapija. Naravno, kod žena su to najčešće stanja poput endometrioze, autoimune bolesti, bolesti bubrega, kao i sindrom policističnih jajnika. 

Prvi tip neplodnosti jeste primarna, koja podrazumeva da nikada ranije niste bili trudni i ne možete začeti nakon godinu dana redovnog nezaštićenog seksualnog odnosa. Drugi tip je sekundarna neplodnost, gde ne možete ostati trudni ponovo nakon barem jedne uspešne trudnoće. I treća vrsta je neobjašnjena, koja podrazumeva situaciju u kojoj se testiranjem nije pronašao razlog zbog kog osoba ili par ne može da ima začeće.

Kada je potreban proces inseminacije?

Nakon opsežnih analiza i ispitivanja fertiliteta, neophodno je odlučiti šta bi bila sledeća faza. Ukoliko se u tom procesu dijagnostifikuje infertilitet koji nema uzrok, muški infertilitet ili ukoliko postoji nekakva seksualne disfunkcija, ljudi se često uz savet lekara opredeljuju za inseminaciju. 

Sam proces podrazumeva obradu semena, odnosno sperme muškog partnera, kako bi se onda ona mogla uneti u matericu žene u toku ovulatornog ciklusa. Mnogi se odlučuju za inseminaciju jer predstavlja jedan od najosnovnijih metoda ovog tipa, nije invazivna i pristupačna je. 

Može se koristiti u ciklusu koji je spontan, kada je ovulacija očekivana, ali i u stimulisanom ciklusu, tako što se koriste različiti medikamenti koji mogu programirati vreme kada se otpušta jajna ćelija. 

Priprema za sam postupak

Pre obavljanja samog postupka inseminacije, potrebno je obaviti neke analize, kako to obično i biva. Naravno, počinje se od samog ginekološkog pregleda koji obuhvata specijalistički i ultrazvučni pregled. 

Zatim, važno je da budu urađeni nalazi vaginalnog i cervikalnog brisa, kao i briseva na hlamidiju, mikroplazmu i ureaplazmu. Za muškarce je važan nalaz spermokulture, spermogram, kao i uredan nalaz za hlamidiju, ureaplazmu i mikroplazmu.

Ukoliko već planirate ovaj proces, potrebno je da budete dobrog opšteg zdravstvenog stanja i izlažete se što manje stresu, kako bi sve prošlo u najboljem redu.

Tok čitavog postupka

Dakle, već smo ustanovili da inseminacija podrazumeva ubacivanje sperme u matericu, od strane doktora, a u cilju postizanja trudnoće. 

Ceo postupak je kratak i sadrži minimalno nelagodnosti, a sastoji se od dva ključna dela. U toku prvog dela, doktori uzimaju uzorak sperme i ,,peru“ je, što otklanja nepovoljne čestice, kao i spermu koja se ne pomera i nije zdrava.

U drugom delu, doktori koriste kateter, odnosno tanku cev, kako bi stavili spermu direktno u matericu. Uz pomoć ove metode, sperma zaobilazi vaginu i cerviks, što joj daje bolju šansu da zapravo dođe do jajne ćelije i da je oplodi. 

Kao što se po jednostavnom opisu primećuje, proces ne bi trebalo da bude bolan, dok se vrlo brzo odvija, a nakon njega, možete se vratiti svakodnevnim aktivnostima. Zbog tog svoj svojstva, moguće je proces raditi i više puta, što je dodatna prednost.

Iščekivanje rezultata

Dve nedelje nakon inseminacije, odnosno 12-14 dana, potrebno je uraditi test za trudnoću, kako bi se proverilo da li je procedura bila uspešna ili ne. 

Šanse za trudnoću posle proces inseminacije su 10-15%, a zavise i od faktora koje smo spominjali ranije u tekstu – dakle, proces uspešnosti varira od osobe do osobe. 

Najbolje bi bilo da se posle predviđenog perioda odradi test iz krvi BHCg, upravo zato što on mnogo bolje detektuje hormone u trudnoći. Dalje, ukoliko dobijete očekivane vesti, trudnoća se prati putem analiza krvi i ultrazvuka, kako bi se osigurali da sve teče u najboljem redu. 

Ipak, ukoliko se ispostavi da je inseminacija bila neuspešna, može se ponovo pokušati više puta, kako bi se povećale šanse za trudnoću.