CKM

Samo saznanje da nam je neophodna poseta zubaru, kod mnogih od nas izaziva stres već u samom startu. Vađenje zuba, popravka, lečenje zuba, operacija, skidanje kamenca, pojava ciste, upalni procesi i druge bolesti zuba i desni zahtevaju hitnu i neodložnu posetu stomatologu. Sve što je vezano za zub, kod većine izaziva jezu i strah jer se povezuje sa nečim što može biti vrlo bolno i ružno iskustvo. Da li mora bas uvek biti tako? Odgovor daje savremena stomatologija a on je: Ne mora! Savremena stomatologija danas je većinu svojih usluga dovela do savršenstva i većina intervencija na zubima mogu se obaviti uz minimalno bola i neprijatnosti. Međutim, postoje momenti kada su operacije na zubima neophodne. Takvu preporuku ćete dobiti u stomatološkoj ordinaciji samo ako se procenom situacije utvrdi da je hirurška intervencija neophodna.

Hiruške intervencije koje se najšeće obavljaju u stomatologiji jesu operacije na viličnoj kosti, usled određenih lezija identifikovanih od strane stomatologa, zatim odstranjivanje obolelog korena, golim okom nevidljivog zuba – najčešće umnjaka, ili određenih promena i upalnih procesa koje nije na drugi način moguće otkloniti. Sve ove operacije obavljaju se samo u slučajevima kada druge stomatoloske metode ne mogu dati željenje razultate.

Svi smo, makar jednom u životu, bili suočeni sa nekom standardnom procedurom u stomatologiji kao što je lečnje i popravka zuba, skidanje karijesa, skidanje kamenca sa zuba, nadogradnja krunice itd. Sve ove radnje spadaju u redovne stomatološke zahvate i danas postoje vrlo sofisticirani načini za to.

Svaki stomatolog će vam reći da su najbolji zubi vaši prirodni zubi. Iz tog razloga stomatolog će uraditi sve što je u njegovoj moći da sačuva oštećen ili oboleli zub pa u krajnjem slučaju može uslediti i intervencija poput operacije zuba – apikotomije kako bi se otklonio oboleli koren zuba i sačuvao zub u potpunosti.

Oboleli zubi i promene na zubima, mekom tkivu ili viličnoj kosti, nisu ni malo bezazleni problemi i u dužem vremenskom intrevalu mogu da izazovu probleme na drugim vitalnim organima u vašem organizmu poput bubrega, srca, pluća mozga itd.

Operacija koja bi potencijalno bila sprovedena na zubu je individualnog karaktera. Svaki slučaj je zaseban i specifičan.
Da bi stomatolog mogao da izvrši određeni zahvat na zubu ili vilici neophodno je da u razgovoru sa pacijentom, uzimanjem anamneze, sazna sve informacije koje mu mogu biti od koristi ukoliko se odluči za hirušku intervenciju. Bitno je da zna da li ste bolesni i ako jeste od čega bolujete. Problemi sa zaustavljanjem krvarenja ili lekovi koji se uzimaju za razređivanje krvi poput aspirina i drugih oblika acetisalne kiseline zahtevaju posebnu pažnju. Zatim, imunokompromitovani pacijenti, pacijenti koji su alergični na anesteziju, dijabetičari, srčani bolesnici, bubrežni bolesnici takođe zahtevaju poseban tretman.

Operacija zuba kao i svaka druga hiruška intervencija sprovodi se od strane stručnjaka i uz maksimalne mere predostrožnosti i na taj način, pogotovo danas, u savremenoj stomatologiji rizik od neželjenih dejstava je sveden na minimum.

Svakako da je operaciju zuba najbolje izbeći. Kako je izbeći? Pa preventivnim merama u stomatologiji koje podrazumevaju svakodnevnu i detaljnu higijenu usta i usne duplje. Redovno pranje zuba, koriščenje konca za zube, izbegavanje hrane prepune šećera koja može da ošteti vaše zube, korišenje vodice za ispiranje usta, redovno pranje jezika i unutrašnjosti obraza itd. Takođe, 2-3 puta godišnje poseta stomatologu je neophodna pa čak i kada vi lično ne primećujete nikakve promene na zubima. Kontrolni pregled od par minuta može mnogo da pomogne zdravlju vaših zuba.

Ukoliko se i pored redovne i sveobuhvatne higijene desi da se zubi počnu kvariti i da se javljaju stomatološki problemi poseta zubaru je obavezna a lečenje će svakako biti lakše i brže ukoliko se problem ne zapusti.

Šta je u stvari apikotomija?

Apikotomija je posebna hiruška intervencija na korenu zuba. Naziva se još i resekcija korena zuba i spada u invazivnu metodu lečenja obolelog zuba, konkretno korena, kada se operativnim putem odstranjuje vrh korena zajedno sa delom inficiranog tkiva. Ovakva hiruška intervencija nije retka a uzroci su najčešće zapostavljenje infekcije zuba, loša oralna higijena, nelečeni karijes ili neka određena trauma na zubu koja je pokrenula čitav proces. Pre bilo kakve intervencije potrebno je uspostaviti adekvatnu dijagnozu, snimiti zube, identifikovati problem i krenuti sa sanacijom.

Koren je deo zuba koji drži zub fiksiran za viličnu kost i samim tim on prodire u kost držeći zub čvrsto kao bi bio funkcionalan. Živac i krvni sudovi preko korena prodiru u zub i na taj način zajedno sa krunicom i okolnim tkivom čini celokupnu strukturu zuba.

Apikotomija se obavlja u slučajevima kada nije moguće na drugi konvencionalan način rešiti problem koji se infiltrirao na korenu zuba i tkivu koji se nalazi u okolini korena pa je jedini način za otklanjanje ovog problema hiruška intervenija.
Apikotomija je intervencija koja se dosta često vrši. Prilično je siguran i proveren proces a postoperativni tok je relativno kratak i uz savete vašeg stomatologa sve prolazi sa minimalnim neprijatnostima bez posledica.

Apikotomija se može vršiti na više načina, tačnije postoji nekoliko metoda a koja će se metoda upotrebiti bukvalno zavisi od vašeg stomatologa i konkretnog slučaja. Operacija se vrši kroz rez koji je neophodno napraviti kako bi se stiglo do obolelog tkiva.

Uklanja se deo mekog tkiva, zatim deo kosti i naravno inficirani deo koji je neophodno u potpunosti otkloniti i dobro očistiti kako ne bi došlo do pojave recidiva. Kroz napravljeni rez otklanja se inficirano tkivo a zatim se skraćuje koren zuba. Takođe se vrši punjenje korena zuba biokompatibilnim materijalom ili laički rečeno punjenje kanala zuba i njegovo hermetičko zatvaranje. Kada se zub napuni i otkloni problem, vrši se šivenje rane posle čega sledi postoperativni tok.

Apikotomija se vrši pod lokalnom, a u nekim slučajevima i totalnom anestezijom, a bolovi i otoci posle operacije su normalna pojava i ne treba da izazivaju dodatni strah kod pacijenta.

Postoperativni tok i suzbijanje bola

Postoperativni tok u slučajevima apikotomije je u principu sličan kao i za ostale hiruške intervencije u stomatologiji. Lekar će vam prepisati koje antibiotike da pijete kao profilaksu i da uzimate analgetike kako biste otkolnili bol. Bol je sasvim normalna reakcija u ovakvim slučajevima i posle dva – tri sata po odrađenoj hiruškoj interveniciji bol i otok će se javiti. Hladni oblozi, mirovanje, analgetici u kombinaciji sa antibioticima posle nekoliko dana rešiće problem u potpunosti. Tok oporavka takođe zavisi od pacijenta ali u principu je kratak, siguran i uspešan.

Neki stomatolozi će vam preporučiti i redukovanu ishranu u periodu oporavka posle apikotomije. Izbegavati ljutu, začinjenu, previše vruću ili previše hladnu hranu i sve što dodatno može da iritira ranu. Mleko i mlečne proizvode takođe treba izbegavati jer postoji opravdana sumnja da mlečne bakterije mogu da naprave dodatne probleme sa još uvek svežom ranom.

Suzbijanje bola koji će se gotovo sigurno javiti je vrlo bitna stvar iz više razloga, a najvažniji razlog je sam pacijent i njegovo opšte stanje. Da bi se pacijent osećao što ugodnije i kako bi u periodu posle operacije mogao da obavlja svakodnevne obaveze, neophodno je da uzima analgetike, lekove za suzbijanje bolova. Pranje zuba posle operacije barem dva-tri dana trebalo bi izbegavati. Uz savet lekara moguće je povremeno ispiranje usta vodicom kako bi se koliko – toliko održavala oralna higijena. Zarastanje rane će omogućiti, da se sve aktivnosti koje podrazumevaju uobičajenu oralnu higijenu ponovo sprovode.
Takođe, često, uz savet za korišćenje analgetika stomatolog će vam prepisati i korišćenje antibiotika koji će u ovom slučaju služiti kao preventiva, radi lakšeg oporavka i suzbijanja potencijalnih komplikacija.

Oralna hirurgija

Zahvati koji se vrše na zubima a spadaju u oblast oralne hirurgije često se nazivaju invazivnim metodama lečenja bolesti usta i zuba. Postoji nekoliko takvih zahvata, i svi oni su sastavni deo stomatoloških intervencija. U savremenoj stomatologiji vrlo su sofisticirani i sa minimalnim traumama po pacijenta.

Svakako da profilaksu, odnosno preventivne mere u koje spada redovna poseta stomatologu i redovna detaljna oralna higijena ništa ne može da zameni, međutim često, to nije dovoljno pa do oboljenja zuba ipak dolazi. Metode lečenja koje spadaju pod domen oralne hirurgije su:

• Vađenje zuba
• Hiruško vađenje zuba
• Apikotomija
• Operativno vađenje korena zuba
• Uklanjanje ciste
• Ugradnja implanta

Vađenje zuba je rutinski posao i spada pod oralnu hirurgiju jer je u pitanju otklanjanje obolelog zuba iz vilice. Priprema oko vađenja zuba je takođe rutinski posao a uz pomoć anestezije i veštih stomatoloških ruku vađenje traje uglavnom kratko i bez većih problema. Važno je napomenuti da su komplikacije uvek moguće. Kod najjednostavnijih stomatoloških procedura mogući su problemi, sa čime lekar obavezno upoznaje pacijenta pre vađenja zuba.

Hiruško vađenje zuba odnosi se na uklanjanje zuba koji nisu vidljivi golim okom pa je neophodno da stomatolog otkloni sloj desni kako bi otkrio zub I tada pristupi vađenju. To su uglavnom zubi koji nisu nikli a najčešče se hiruškim putem vade umnjaci. Što se tiče procedure nju će vam najbolje objasniti vaš stomatolog a tok lečenja obično je brz i bez komplikacija. Bolovi, otoci i potreba za lekovima protiv bolova kao i antibiotska profilaksa je deo normalne procedure.

Uklanjanje ciste je operativni proces koji se radi u slučajevima kada je identifikovana cista u viličnoj kosti.
Kada stomatolog zaključi da postoji cista, i da je neophodno izvršiti hiruški zahvat pristupa se pripremi i samom činu operacije. Ciste mogu biti vrlo opasne jer razaraju i uništavaju koštano tkivo. Proces uklanjanja ciste je relativno brz, neophodno je raseci desni kako bi se pristupilo cisti a kasnije se rana ušiva. Vađenje konaca nastupa u periodu od desetak dana posle operacije.
Ugranja implanta je poslednjih godina česta stomatološka, hiruška intervencija i sastoji se od ugradnje šrafova u viličnu kost. Šrafovi se prave od specijalne titanijumske legure. Kasnije se na tako implantiranu osnovu, koja zamenjuje koren zuba, nadograđuje krunica.

Sve ove hiruške intervencije je savremena stomatologija dovela do savršenstva uz minimalne traume po pacijenta i maksimalno brz postoperativni period. Međutim, kako biste izbegli bilo kakvu neprijatnost ove vrste vodite računa o oralnoj higijeni i zdravlju vaših zuba. Imajte na umu da je preventiva najbolji lek.