CKM

Heliko bakterija, medicinski naziv Helicobacter pylori  je relativno novootkrivena vrsta bakterije koja je glavni izazivač raznih poremećaja i patoloških stanja želuca i dvanaestopalačnog creva, od čega su ulkusi – čirevi  i hroničan gastritis (upala sluznice želuca) najčešća oboljenja.Iako je decenijama bila glavni uzročnik problema sa želucem kod većine ljudi, heliko bakterija je relativno skoro otkrivena. U drugoj polovini dvadesetog veka (1982. god.) otkriven je stvaran uzrok nastanka čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu a to je bila upravo heliko bakterija. U naučnim krugovima dobila je i nadimak -nesrećna bakterija-.

Dva naučnika Barry Marshal i Robin Warren zaslužni su za otkriće heliko bakterije a za svoj rad nagrađeni su Nobelovom nagradom. Ovim senzacionalnim otkrićem, možemo reći, da su lečenja bolesti želuca i creva dobila sasvim novi tok. Konačno je svet saznao ko je glavni uzročnik najzastupljenijih bolesti creva i želuca kod većine ljudi. To je upravo bila nesrećna bakterija a ubrzo je i farmaceutika dala adekvatan odgovor, pa je kombinacijom antibiotika i inhibitora protonske pumpe – antacid, heliko bakteriju moguće u potpunosti izlečiti.

Heliko bakterija je spiralna bakterija koja ima mogućnost vrlo veštog kretanja, tačnije,  ima treplje na kralju tela koje joj omogućavaju da se kreće po želucu. Izuzetno je otporna na nepovoljne uslove za život kao što je želudac i tako je prilagođena da oslobađanjem amonijaka iz enzima koje prizvodi, uspešno neutralizuje želudačnu kiselinu pa je stoga sposobna da preživljava u uslovima u kojima do nedavno, po mišljenju naučnika, niko nije mogao opstati. Vrlo je prilagodljiva, pa joj PH neutralna sredina uopste ne smeta.

Heliko bakterija je glavni uzročnik gastritisa, pojačanog lučenja želudačne kisline, peptičkog ulkusa- čireva na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Iako je vrlo uporna, često i recidivna, danas se uspešno leči kombinacijom antibiotika. Svakako da je pre bilo kakvog lečenja treba sa sigurnošću dijagnostikovati određenim testovima i pregledima u saradnji sa gastroenterologom.

Pregledi koji se vrše radi otkrivanja heliko bakterije su različiti. Najpreporučljiviji ali i najinvazivniji pregled je pregled sondom uz pomoć koje se uzima uzorak direktno sa sluznice želuca, gde se sa velikim procentom tačnosti dokazuje prisustvo heliko bakterije. Pored ovog postoji još nekoliko načina o čemu će kasniji biti reči.

Heliko bakterija može biti vrlo opasna ako se ne leči, decenijama može ostati neotkrivena a kod jednog broja ljudi ne daje nikakve simptome. Prenosi se oralnim putem, dakle korišćenjem zajedničkog pribora za jelo, poljubcem ili oralno – fekalnim načinom, odnosno nehigijenom i prljavim rukama.

Iako je po nekim definicijama ova bakterija bolest nerazvijenih zemalja, ona upravo svoj rast beleži u razvijenim zemljama pa se po nekim statistikama smatra da čak petina stanovništva u razvijenim zemljama beleži prisustvo heliko bakterije, dok je taj procenat u nerazvijenim zemljama nešto veći, pa preko  50% ukupne svetske populacije ima problem sa heliko bakterijom.

Ranije, pre pronalaska heliko bakterije, simptomi koje ona izaziva lečeni su uzimanjem antacida, lekova koji blokiraju lučenje želudačne kiseline. Međutim, ovakav vid lečenja u kombinaciji sa strogim režimom ishrane, izbegavanjem ljute, začinjene i jake hrane, cigareta i alkohola nije davao rezultate na duži vremenski rok, jer su se simptomi vraćali i nije dolazilo do konačnog izlečenja. Sve do njenog konačnog otkrića, 1982. godine, stvarni uzročnik čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu nije se znao.

Danas je moguće izlečiti heliko bakteriju potpuno i rešiti se problema koje ona izaziva. Kao što smo napomenuli kombinacijom antibiotika, antacida i higijensko – dijetetskim režimom života moguće je bakteriju uništiti u potpunosti a ovakva terapija je u više od 90% slučajeva uspešna. Međutim potrebno je sa velikom pažnjom uzimati terpiju jer ponekad velika količina antibiotika može da izazove dodatne probleme. Lečite se uz kontrolu lekara i nikako na sopstvenu ruku. Važno je da znate da je heliko bakterija izlečiva.

Simptomi i dijagnostifikovanje heliko bakterije

Simptomi koji nastaju infekcijom heliko bakterijom mogu biti različitog intenziteta i različito locirani. Kod nekih ljudi, simptomi u potpunosti izostaju ili se pak retko pojavljuju, nisu izraženi i intenzivni pa ih veliki broj ljudi iz tih razloga zanemaruje.

Uopsteno, kada govorimo o simptomima možemo reći da su u pitanju stomačne tegobe-gastrointestinalni problemi. Pacijenti koji su imali problem sa ovom bakterijom i koji su se uspeli izboriti sa njom svoje simptome su definisali kao:

• Mučnina u gornjem delu trbuha – predeo želuca.
• Nadutost u predelu želuca.
• Pojačao lučenje želudačne kiseline – gorušica, žgaravica.
• Pečenje i bol u gornjem delu stomaka.
• Nadimanje i gasovi u želucu i crevima.
• Prolivi nepoznate etiologije.
• Teško varenje hrane.
• Problemi prilikom konzumiranja određenih namirnica – ljuto, slano, gorko
• Zadah i gubljenje na težini.
• Često je prisustvo psihičkih problema, poput anksioznosti, neraspoloženja i depresije.

Kod mnogih ljudi koji su zaraženi heliko bakterijom simptomi izostaju. U čemu je razlog? Pored jakog imunog odgovora organizma na izostanak simptoma utiče i način života i ishrana. Pa tako ljudi koji nisu skloni da jedu hranu koja može da im smeta, izbegavaju slatko, ljuto, gorko, alkohol, cigarete, gazirana pića i stres, mogu proći bez simptoma ili sa ponekad izraženim blagim simptomima koje obično zanemare.

Heliko bakteriju je moguće i prevenirati. Naravno higijenom tela, ruku i prostora ali i drugim načinima kada se poštuju osnovna pravila higijene. Moguće ju je preneti i fekalno – oralnim putem što takođe spada u domen higijene. Nemojte koristiti istu čašu ili pribor za jelo, perite ruke, izbegavajte kontakte sa telesnim izlučevinama inficirane osobe itd.

Dijagnostikovanje heliko bakterije danas je vrlo lako i dostupno a nije skupo. Dijagnozu je moguće uspostaviti na više načina koji su manje – više pouzdani a po uspostavljenoj dijagnozi neohodno je lečenje uz kontrolu lekara.

Dijagnostikovanje se vrši na sledeći način:

• Test krvi na heliko bakteriju. Uzimanjem seruma – venske krvi i određivanjem prisustva antitela na heliko bakteriju.
• Test stolice – fecesa, na prisustvo heliko bakterije – spada u vrlo precizne testove.
• Izdisajni test.
• Endoskopski pregled želuca i uzimanje tkiva za biopsiju, nakon koje se utvrđuje prisustvo heliko bakterije u sluznici želuca. Spada u najprecizniji način za dijagnostikovanje.

Pre bilo kakve konkretne akcije javite se vašem lekaru, on će vas uputiti koji od gore navedenih načina za uspostavljanje dijagnoze da uradite. Po dobijanju rezultata takođe se javite lekaru radi uzimanja adekvatne terapije.

Ishrana kod heliko bakterije

Kada se nekim, od gore navedenih načina za uspostavljanje dijagnoze, potvrdi prisustvo heliko bakterije, neophodno je da se pridržavate higijensko-dijetetskog režima života. Da svu hranu koja može dodatno iritirati želudac izbacite iz upotrebe a ishranu prilagodite stanju i simptomima. Neophodno je takođe i posle terapije, neko vreme držati se dijete i redukcije u ishrani kako bi se želudac oporavio. Gledajte da želudac ne iritirate i ne opterećujete dodatno. Izbacite alkoholna pića, gazirane napitke, duvan, kafu, slatkiše, prženu, masnu, gorku, ljutu, začinjenu, suviše vruću ili suviše hladnu hranu. Sve što može da ublaži simptome koji su karakteristični za heliko bakteriju koristite u ishrani a svoju ishranu možete prilagoditi po nekoj od dijeta koje su proverene i uspešne kada je u pitanju lečenje heliko bakterije.

Za početak možete jesti povrće iz porodice kupusnjača. Neki će reći da kupusnjače nadimaju, ali sok od svežeg kupusa je odličan lek za gastrointestinalne probleme. Izuzetno je bogat vitaminima A, C, E i K, folatima, mineralima i antioksidansima. U kupusnjače spadaju kelj, karfiol, brokoli, prokelj, kupus i rukola. Lagane čorbe i termički obrađeno (kuvano) povrće je lagana hrana i prijaće vašem želucu ukoliko je prisutna infekcija heliko bakterijom.

Heliko bakterija može dovesti i do metaboličkih poremećaja u organizmu, osećaj sitosti ako niste siti ili pak osećaj praznine u želucu iako ste upravo završili obrok. Heliko bakterija ugrožava apsorbciju nekih vitamina i minerala u organizmu pa može izazvati malokrvnost – anemiju.

Vitamini iz B grupe, posebno vitamin B12, zatim  gvožđe, vitamin C i E, pomoći će vam u borbi sa heliko bakterijom. Spanać, blitva, kopriva, mrkva, crveno, meso, kuvano i lagano začinjeno ne bi trebalo da stvara dodatni problem vašem želucu a nutritivna vrednost ovih namirnica je veoma važna u ishrani.

Vitamin C je izuzetno važan. Pored toga što pojačava imuni odgovor organizma on je i glavni antioksidans pa ga uzimajte u obliku koji vam najviše odgovara a ne iritira sluznicu želuca.

Začini kao što su biber, so, suvi začini bogati natrijumom, zatim povrće poput crnog i belog luka, divljeg luka – vlašca, ljute paprike, citrusno voće, limun, pomorandža, grepfrut mogu da pojačaju simptome – gorušicu, refluks želudačnog sadržaja, pečenje u predelu stomaka itd. Izbegavajte industrijsku hranu, konditorske proizvode prepune konzervanasa i aditiva, kafu, crni čaj i alkohol. Pijte lagane biljne čajeve koje opuštaju želudac i pospešuju varenje, poput čaja od mente, bosiljka, đumbira ili majčine dušice. Preporučujemo vam i čaj od žalfije. Žalfija je prirodni antibiotik, antiseptik i antimikotik. Čaj od žalfije možete koristiti tokom lečenja od heliko bakterije, odličan je saveznik o borbi kod ove infekcije.

Kada je meso u pitanju jedite meso koje sadrži minimum životinjskih masnoća, meso peradi, pileće, ćureće, pačije, zatim teletinu, zečetinu i ribu možete jesti umereno a preporučuje se da bude što laganije pripremljeno, najbolje je kuvano.

Prženo, pečeno, pohovano izbegavajte. Roštilj možete jesti. Prilikom termičke obrade na roštilju meso izgubi najveću količinu masnoće.

Dijeta sama po sebi je uglavnom individualna, prilagođena potrebama svakog od nas. Međutim, neke namirnice su se pokazale kao dodatan iritant kada je želudačna sluznica u pitanju pa se većina pacijenata žali na probleme izazvane unosom, crnog i belog, luka, paradajza, paprike, limuna, pomorandže, grejprfuta, kivija, gotovih supa i gotovih jela, belog hleba, crne kafe, alkoholnih pića, crnog čaja itd.

Prilagodite ishranu svojim potrebama. Nutricionisti predlažu da vodite kalendar ishrane, da zapisujete šta tačno jedete i čim osetite da vam nešto ne prija izbacite iz ishrane.

Važno je napomenuti da se obavezno morate javiti vašem lekaru radi detaljne dijagnostike i lečenja. Izbegavanje određenih namirnica može da stvori dodatne problem, kao što je nedostatak vitamina i mineral, anemija itd. Zbog toga treba da znate da, stroge, rigorozne dijete, gde se veliki broj namirnica izbacuje iz ishrane  ne mogu da traju večno.