Kako se pravi ogledalo?


Optika je grana fizike koja izučava sočiva, svetlosne pojave i ogledala. Magija ogledala krije se u njegovom večnom zapisu jer pamti sve ono što se ikada prikazivalo na njegovoj površini, pa samim tim možemo videte odakle potiče većina verovanja vezana za ovaj predmet. Zanatstvo je veoma važan sektor svake industrije, a prethodnih par decenija mogli smo uočiti sve manje “zanatlija” na našim prostorima. 

Kada govorimo o zanatstvu možemo reći da postoje tri glavne podele: učenik, zanatlija i majstor, a danas možemo upotrebiti reč samostalni preduzetnik. Časovničari, poslastičari, drvodelje i stakloresci imaju bitnu funkciju svakog društva, a globalizacija je učinila da njihova uloga bude nevidljiva ili da pomislimo da je vreme zanatlija otkucalo. No, preokret nastaje sa razvojem eko pokreta i mala preduzeća i tradicionalni zanati ponovo postaju bitni za ekonomiju. Ne možemo od pravljenja ogledala napraviti filozofiju, ali možemo kroz proces pravljenja ogledala videti čitav život kako prolazi i kako ono što smo bili nekada ostaje utisnuto u nama, a opet promenjeno narednog dana. 

Stari Rimljani su otkrili način pravljenja ogledala koji se malo modifikovan i dan danas koristi. Ogledala su se u antičko vreme pravila od komada stakla iza kojih se postavljala tanka srebrna ili zlatna folija koja je odbijala svetlost i omogućavala odraz lika koji se ogleda. Poznato duplo ogledalo poreklo vuče iz 19-og veka i Amerike. U nastavku teksta pokušaćemo da prikažemo najjednostavniji način za pravljenje ogledala u kućnoj varijanti.

Otkriće naočara za vid

Sa pojavom masovne proizvodnje stakla, javlja se i ideja pravljenja prvih naočara. Na početku, modeli su imali isključivo zaštitnu ulogu dok se vremenom, finijom obradom, nije došlo do prvih pomagala slabovidim osobama, otkriće naočara za vid. Od tog trenutka, ova jednostavna ali efikasna naprava je olakšala svakodnevicu milionima ljudi. Vrlo brzo je proizvodnja dobila na zaletu i sve je više bilo industrija koje su se bavile izradom naočara za vid. Stvorila su se i nova zanimalja, takozvani optičari, i cela grana medicine koja je doživela svoju ekspanziju upravo unapređivanjem izrade stakala i upoznavanjem mehanizma samog oka.

Šta nam je sve potrebno?

Postoje različite reflektujuće površine, a određivanje funkcije je jako bitno, pa samim tim imamo reflektujuće površine optičkih instrumenata i reflektujuće površine ogledala u domaćinstvu. Optički uređaji mogu imati veliki broj funkcija, a tu spadaju uvećanje i prikupljanje svetla, pa samim tim izrada navedenih instrumenata zahteva specijalizovanu opremu teško dostupnu u kućnoj varijanti. Ogledala koja koristimo u svakodnevnoj upotrebi kao glavnu funkciju imaju održavanje predmeta, ravna su i samim tim pogodna za pravljenje u kućnoj varijanti.

Pre nego što počnemo da pravimo ogledalo neophodno je da nabavimo određeni alat: hemijske preparate, zaštitnu opremu, staklo. Kvalitet stakla je najbitniji i na istom se ne smeju nalaziti nikakve ogrebotine ili fleke, a naša preporuka je da  koristite prozorsko staklo koje ste očistili i uklonili okvir.

Neophodno je nabaviti rezač stakla kako bi bili sigurni da će rezultat biti estetski prihvatljiv, a vi opet sigurni da nećete biti povređeni. Nakon što ste obrezali platno u oblik koji želite faza broj dva podrazumeva posrebrenje.

Neophodan materijal za drugu fazu je deterdžent, destilovana voda, kalijum hidroksid 15%, amonijak 25 %, formalin, azotno srebro i vaga.

Sledi uputstvo za fazu broj 2:

  • Priprema staklene površine i čišćenje, a kalijum hidroksid ima zadatak da nam pomogne da odmastimo površinu stakla.
  • Posuda napunjena destilovanom vodom gde spuštamo staklo nam pomaže da staklo bude potpuno očišćeno od prašine.
  • Kreiranje staklenog sloja pravimo tako što izmešamo 30 ml destilovane vode sa 2 grama azotnog srebra. Nakon što smo izmešali navedenu masu dodajemo polako amonijak sve dok se talog ne istopi, a onda dodajemo 100 ml destilovane vode i miks ostavljamo na tamnom mestu pola sata. Nakon toga dodajemo u smesu 5 ml formalina.
  • Kadica u koju ćemo sipati smesu je neophodna kako kada izlijemo otopinu na površinu imamo gde da ostavimo da se osuši. Ukoliko želimo da ojačamo završni sloj možemo koristiti lak što će doprineti trajanju ogledala.
  • Okvir možemo sami napraviti ili kupiti u prodavnici i na njega stavljamo ogledalo i odrezanu ploču. Biće vam potreban lepak i još jedan par ruku ukoliko želite da lakše završite posao.

Postavljanje ogledala u ram i lepljenje ili kačenje ogledala je završna faza procesa, ali ujedno zahteva veliki oprez i pažljivo izvođenje jer je potrebno posebno pripremiti površinu gde će ogledalo biti okačeno. Jako je bitno pre početka pravljenja ogledala da odaberemo tip ogledala koji želimo jer za kupatilo biramo ogledala sa tanjim staklom, a možemo uštedeti na prostoru tako što ćemo izabrati ormarić za kupatilo sa već ugrađenom staklenom površinom.

Prednosti pravljenja ogledala možemo videte u tome da sami biramo oblik i okvir. Izrada ogledala je često finansijski isplativija nego kupovina, a sam proizvod ne podleže procesu komercijalizacije jer ga drugi prave, kao što možete videti na ovom sajtu. Pored finansijskog momenta možda je jedinstvenost ogledala upravo glavni razlog zašto se odlučujemo za ovaj korak  jer ćemo deo naše energije utisnuti u nešto što će dekorisati prostor u kojem živimo. Jedinstvenost nasuprot komercijalizaciji je filozofija novog doba.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *