CKM

Ukoliko vam do sada nije bila potrebna, verovatno ne znate mnogo o kolonoskopiji. Ipak, ukoliko vas je situacija naterala da se pozabavite ovom temom, za vas smo pripremili listu najčešćih pitanja i odgovore o ovom zahvatu.

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija podrazumeva endoskopsku proceduru zahvaljujući kojoj je omogućen pregled debelog  creva, kao i završnog dela tankog creva. Kolonoskopija se vri uz pomoć kolonoskopa koji je zapravo instrument kojim se  obavlja sam pregled i zahvaljujući kojem je omogućeno da se unutrašnjost debelog creva i završni deo tankog creva vide na monitoru. Kolonoskopija može da traje od 30 do 45 minuta.

Zašto se radi kolonoskopija?

Kolonoskopija ima više ciljeva od kojih su najvažniji sledeći: ispituju se sledeći simptomi i znaci – bol u stomaku, pojava krvi u stolici, crna prolivasta stolica, hronični zatvor, hronični proliv i sl; teži se ranom otkrivanju zloćudnog tumora debelog creva; uzima se tkivo za biopsiju i/ili se otklanja maligni ili benigni tumor, a kolonoskopija može da ima i terapijsku namenu, odnosno, da se u ovoj proceduri uklanja polip, ukoliko on postoji.

Kako se izvodi kolonoskopija?

Kolonoskopija debelog creva se može izvoditi u lokalnoj ili kratkotrajnoj, opštoj anesteziji. Kada je u pitanju lokalna anestezija, pregled nije bolan ali jeste neprijatan. Upravo iz tog razloga se mnogi paijenti, ali i lekari, odlučuju za kratkotrajnu, opštu anesteziju.

Kao što smo već napomenuli, kolonoskopija se izvodi pomoću kolonoskopa. Ovaj istrument je zapravo duga, fleksibilna cev sa kamerom na vrhu koja se kroz čmar uvodi kroz celokupno debelo crevo, sve do ulaza debelog creva u tanko crevo. Da bi se pregled sproveo na odgovarajući način, neophodno je uvesti vazduh u debelo crevo što može da dovede do toga da osetite grčeve i gasove, kao i potrebu za pražnjenjem.

Ukoliko je potrebno, tokom pregleda se uzima mala količina tkiva za patohistološku analizu.

Koji su potencijalni rizici?

Rizici uvek postoje, a mogu se ispoljiti kao alergijska reakcija na anestetik ili lek koji se daje pre same intervencije. Osim toga, kod nekih pacijenata se pojavljuje krvarenje na mestu odakle je uzeto tkivo ili odakle je sklonjen polip. Ponekad se dešava da se istrumentom povredi zid debelog creva.

Kako teče priprema?

Da bi se kolonoskopija obavila adekvatno, neophodno je isprazniti debelo crevo u potpunosti. Ovo se postiže posebnim načinom ishrane, kao i korišćenjem lekova prepisanih od strane lekara, a koji prazne creva. Priprema treba da počne 24h pre pregleda. Imajte na umu da pre kolonoskopije morate biti blizu toaleta zbog dejstva pripreme, pa u skladu sa tim isplanirajte svoje obaveze. U nekim slučajevima je priprema za kolonoskopiju složenija te se obavlja u bolničkim uslovima.

Dan pre kolonoskopije ne smete jesti čvrstu hranu, već samo tečnu, niskokaloričnu – bistre supe, bistre voćne sokove, čaj, vodu i slično. Treba izbegavati crevene napitke. Noć pre pregleda ne smete ništa da jedete i pijete. Ukoliko pijete bilo kakve lekove, posavetujte se sa lekarom da li je potrebno da prekinete konzumaciju, a ukoliko ne, popijte ih sa malo vode.

Šta se dešava nakon kolonoskopije?

Ukoliko se kolonoskopija dešava u opštoj anesteziji, preporučuje se mirovanje narednih 24h – nema posla niti vožnje. Takođe, preporučuje se da na intervenciju dođete sa nekim ko vas kasnije može vratiti kući.

Normalno je da se osećate naduveno ili da imate problem sa gasovima, a sve ovo će proći posle nekoliko sati.

Tek nakon dva sata možete piti čajeve ili vodu, a nakon toga možete imati i lagan obrok. Tek posle nekoliko dana se možete opustiti i uživati u hrani omiljenog restorana.