NEGA STARIH LICA U DOMOVIMA ZA STARE
Starost često donosi mnoge zdravstvene probleme i nije redak slučaj da je potrebno za stara lica obezbediti dodatnu medicinsku, patronažnu pomoć,… Angažovanje nekog da pomaže u toku dana starim licima često u jednom trenutku nije dovoljno i javlja se potreba za konstantnom negom. Tada su domovi za stare jedino rešenje.
Domovi za stare bilo da su državni bilo da su privatni moraju da imaju stručne timove koji su stanju da obezbede adekvatnu negu starih lica. Timove čine lekari, medicinske sestre, socijalni radnici, fizioterapeuti, negovatelji, logopedi, radnici zaduženi za higijenu. Nekada je potrebno da se uključe i drugi specijalisti i stručnjaci. Nega starih lica se po pravilu sporovodi non stop i personalizovana je.
Ceo stručni tim u domu za stare je na usluzi svojim korisnicma. O zdravlju korisnika – njihovom zdravstvenom stanju i prepisanim terapijama brinu lekari i medicinske sestre, a negovateljice o odgovarajućoj ishrani korisnika, ličnoj higijeni,… Razgovor sa psihologom/andagogom/socijalnim radnikom ili nekim drugim stručnjakom može olakšati privikavanje na dom, starost i promene koje se dešavaju. Obučenost i ljubaznost stručnih lica bi trebalo da bude bitan faktor prilikom odabira doma. U domovima često postoji i 24 časovni video nadzor koji olakšava negu.
Cena domova za stare
Mnogi smatraju da je odlazak u domove za stare luksuz. Prosečna cena smeštaja u domovima za stere mesečno je od 300 do 500 evra. Raspon cena je veliki pa u privatnim domovima smeštaj može biti i od 700 do 1000 evra mesečno. Cena doma raste raste sa stepenom kvaliteta usluga. S obzirom da cene nisu male mnogi nisu u mogućnosti da biraju dom samo po kvalitetu, već i po prihvatljivoj ceni, tako da je finansijski momenat često odlučujući faktor prilikom izbora doma.
Cena zavisi od kvaliteta usluge koja se nudi, lokacije doma i zdravstvenog stanja korisnika. U cenu je najčešće uključena: ishrana (pun pansion – tri obroka i dve užine), 24 časovni nadzor medicinskog osoblja i nega, program društvenih i kulturnih aktivnosti, pregled domskih lekara, fizioterapeuta,… Ako korisnik ima prepisanu terapiju, lekovi nisu uračunati u cenu. U dom se korisnici i smeštaju upravo zbog neophodne medicinske nege i potrebe za 24 časovnom brigom pa je benefit smeštanja u dom velik uprkos ceni.
Cena zavisi i od lokacije. Domovi mogu biti smešteni u centru grada ili na periferiji. Bitno je da dom povezan sa gradskim prevozom i da je jednostavno stići do njega. Mogućnost da se do doma stigne lako je mnogima izuzetno bitno jer žele da posećuju svoje članove porodice češće.
Činilac koji može uticati na cenu je zdravsteno stanje budućeg korisnika staračkog doma koji traži negu. Cena može zavisiti od toga da li je u pitanju mentalno zdrava osoba (sa očuvanim intelektualnim funkcijama) ili zahteva dodatnu pažnju i negu, da li je pokretna, poluzavisna ili zavisna (nepokretna).
Sve u svemu možemo zaključiti da smeštaj u domovima za stare nije jeftin ali da nega i pažnja koja se dobijaju u domu se nikako ne mogu meriti. Osećaj da vam je uvek neko na usluzi, da je spreman da vam pomogne i olakša život nema cenu.