Prvi koraci ka osamostaljivanju: O čemu sve danas mladi moraju razmišljati
Pojam osamostaljivanja je veoma širok i podrazumeva zrelost pojedinca i sposobnost da odgovara na sopstvene potrebe kako na materijalnom, tako i na emotivnom planu.
Mentalitet koji dominira našim podnebljem neretko stavlja pod znak pitanja ova dva faktora i upravo je iz tog razloga izvesno kasno osamostaljivanje fenomen kojim se valja baviti.
Činjenica je da veliki broj mladih na Balkanu pomera granicu zrelosti, nalazeći da je na prvom mestu ekonomska nestabilnost kamen spoticanja. S druge strane, odlazak iz roditeljskog doma mladi sa ovih prostora često vide kao faktor urušavanja duboko usađenih tradicionalnih vrednosti.
Uzimajući ove dileme u obzir i razmatrajući istovremeno benefite samostalnog života, pokušaćemo u tekstu koji sledi da ukažemo na prve korake ka osamostaljivanju i da razrešimo eventualne nedoumice u vezi sa ostvarivanjem ovog važnog životnog cilja.
Težnja ka ekonomskoj stabilnosti
Finansijski momenat je ključna tačka kada je u pitanju planiranje stupanja u samostalni život. Česta pojava je da se mladi vezuju za roditeljski dom jer smatraju da će zasebni troškovi režija i najma smanjiti mogućnosti napretka i štednje, dok je situacija zapravo sasvim suprotna. Samostalni život osvešćuje svakog pojedinca u vezi sa njegovim realnim finansijskim potrebama i, izmeštajući ga iz zone komfora, navodi ga da napreduje, za razliku od života oslobođenog bavljenja ovim stavkama.
S druge strane, upravo odvojen život pruža mogućnost efektivnog budžetiranja i raspoređivanja finansija spram sopstvenih potreba. Naposletku se ispostavlja da je samostalni život isplativija opcija i da nakon kratkog perioda privikavanja obezbedjuje veće šanse za finansijsku stabilnost na duge staze.
Prilagođavanje sopstvenim potrebama
Pri donošenju osnovnih odluka u vezi sa organizovanjem samostalnog života potrebno je pre svega prepoznati sopstvene potrebe i zahteve koji se vezuju za svakodnevne obaveze. U zavisnosti od toga koliko smo obavezama vezani za određenu lokaciju i da li planiramo zajednički život sa partnerom i zasnivanje porodice, donećemo odluku u vezi sa odabirom adekvatne kuće ili stana.
Mladi se uglavnom vezuju za veće gradove, kako zbog posla tako i zbog stila života i većih mogućnosti za napredak uopšte. Prema tome će u najvećoj meri mlade interesovati povoljni stanovi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a eventualni kompromisi mogu biti načinjeni u pogledu dela grada ili kvadrature.
Skrajnutost određenog dela grada može biti nadomeštena dobrim vezama, a manja kvadratura dobrim rasporedom prostorija. Pri odabiru prostora u kojem ćete započeti samostalni život uzmite u obzir i naizgled manje važne činioce, kao što je način na koji preferirate da provodite slobodno vreme, te dnevne rutine i kupovne navike.
Izazovi napuštanja roditeljskog doma
Jedna od ključnih prepreka koja se nalazi na putu ka potpunoj samostalnosti je emotivne prirode, odnosno počiva na vaspitanju kojim se neguju tradicionalne vrednosti i kult porodice. Postavljanje porodice na prvo mesto među životnim vrednostima se neretko pogrešno vezuje za deljenje istog životnog prostora zarad održavanja čvrstih porodičnih veza.
U pitanju je naime zabluda, jer čvrste emotivne veze sa roditeljima upravo omogućuju fizičko odvajanje bez otuđivanja kao posledice, šta više. Napuštanjem roditeljskog doma veze postaju intenzivnije, budući da vreme koje provodimo sa porodicom biva kvalitetnije, a sve naučene veštine i usađene dobre navike počinjemo više da cenimo.
Upoznavanje sa benefitima samostalnog života
Priprema za samostalan život podrazumeva spoznavanje prednosti novog životnig stila, koji otvara vrata nizu novih mogućnosti. Na prvom mestu imamo dovoljno prostora da se fokusiramo na sebe i uredimo život spram sopstvenih potreba, navika i obaveza. Samim time bivamo produktivniji, prodorniji, odgovorniji i naposletku zadovoljniji.
Životni prostor možemo urediti u skladu sa svojim prioritetima, odnosno naspram sopstvenog osećaja za lepo, zatim ga učiniti prikladnim i praktičnim, te na taj način ulepšati i olakšati svoju svakodnevicu. Naučićemo ubrzo da više odgovornosti iziskuje možda i manje energije no što to traži od nas usklađivanje da životnim stilom svojih roditelja. S druge strane, neopoziva je izuzetna vrednost koju ima sloboda koju stičemo.
Svaki novi početak je uzbudljiv ali je razumljivo da susret sa nepoznatim budi određene strahove. Moramo razumeti da je život sazdan od novih situacija i okolnosti i predstavlja niz nepoznanica kojima tek treba da ovladamo, te je veoma važno ne dozvoliti strahovima da predstavljaju kočnice našem napredovanju.
Istina je da ne postoji pravilo koje je primenjivo na svaki pojedinačni slučaj, već sasvim suprotno. Trenutak za osamostaljivanje je onaj trenutak kada se osetimo dovoljno zrelima. Od izuzetne je važnosti ne odgađati taj značajan momenat i pristupiti ovoj životnoj prekretnici verujući u svoje sposobnosti.