CKM

Kada kažemo snalažljivost, pomislimo na jednu dobru i pozitivnu osobinu. Vezujemo je za inteligenciju. Onaj ko je poseduje smatra se „pametnijim“ od većine, jer ima mogućnost da u datim okolnostima reaguje na najbolji mogući način i izvuče najveću korist za sebe ili za nekog drugog, u zavisnosti od situacije. Međutim, postoje i oni koji ne misle tako.

Inteligencija i snalažljivost

Mnogi inteligentni ljudi neće posegnuti za onim što je najbolje za njih iz nekoliko razloga. Jedan od njih je taj da takvo ponašanje ugrožava nekog drugog ili ako bi to bilo protivno njegovim životnim principima i moralnim normama.
Kada se osvrnemo i pogledamo oko sebe, videćemo da je oko nas ipak dosta „snalažljivih“ ljudi, nažalost, onih koji rade za sebe, ne osvrćući se na druge. S obzirom na to da živimo u zemlji gde su primanja mala, a nezaposlenost velika, mnogi su prinuđeni da neke prilike naprave sami, a neki ugrabe ono što im se slučajno nametne. Stvar je u apetitu pojedinca. Mnogo primera ima u životu gde se snalažljivost pretvori u beskrupuloznost, što svakako nije dobra osobina.

Snalažljivost u pozitivnom smislu

U nekim situacijama biti snalažljiv je od bitnog, takoreći egzistencijalnog značaja. Na primer, kada čovek ostane bez posla, ne kuka i ne žali se, nego razmisli kako da iz novonastale situacije izvuče nešto dobro, da sagleda svoje mogućnosti i kapacitete i počne novi posao. Tu na delo stupa kreativnost, ali i snalažljivost – kako jednu lošu situaciju preokrenuti u dobitnu kombinaciju. Uz pomoć često malih resursa, maštovitosti i dobrih proračuna  moguće je postići nešto novo i bolje nego što je to do tad bio slučaj.  Jedan od primera je i taj da snalažljivost udružena sa kreativnošću može da dostigne mnogo toga. Od malih običnih stvari mogu se napraviti potruno dugačiji predmeti koji će nam ulepšati život i svakodnevicu, kao i biti od koristi.

Snalažljivost u negativnom smislu

Mnogo je više primera snalažljivosti u negativnom kontekstu, a čini nam se da nije tako, recimo u školi i na fakultetu. Mrzi nas da učimo, a želimo odlične ocene i položene ispite. U ovakvoj situaciji jedino snalažljivost donosi željene rezultate. U osnovnoj i srednjoj školi koristimo razne načine da prepišemo, od druga iz klupe, sa puškice iz rukava, iz pernice. Na fakultetima je već i prepisivanje na višem nivou. Ovde su puškice manje zastupljene, jer je savremena tehnologija ušla na velika vrata i doprinela da veliki broj sudenata položi ispit zahvaljući njoj. Tako su u velikoj primeni bubice za ispite, olovke i satovi za prepisiavnje i još mnogo toga. Na ovaj način se dolazi do cilja da ispit bude položen, ali da ta ocena nije potkrepljena znanjem. Ovo jesu primeri snalažljivosti, ali za pohvalu svakako nisu.

Treba  biti umeren i u snalažljivosti

Ako nam je data osobina da se lako snalazimo u datim situacijama i da brzo dolazimo do rešenja za mnoge nepredviđene situacije koje nam život nameće, treba to da iskoristimo na najbolji način po nas, a i po druge. To što ćemo sebi učiniti nešto dobro, a drugome će biti loše zbog toga, ne bi trebalo da nam bude zadovoljostvo. Samo ono što čini dobro nama i ljudima oko nas trebalo bi da nam bude vodilja.