CKM

Urbanistički planovi u poslednje vreme mnogo su češće u fokusu interesovanja običnih građana koji u sve većem broju prisustvuju javnim uvidima Gradske uprave, uključuju se u javne rasprave i posećuju Urbanistički zavod za dodatna pojašnjenja. Sve ovo je pokazatelj da građani žele da učestvuju, da se pitaju i da se informišu o promenama u svom gradu.

Beograd prolazi kroz značajne transformacije o kojima je još prerano donositi sud. Kako odabrati model prostornog planiranja koji odgovara na savremene zahteve društva, a koji će društvo prihvatiti, koji će biti efikasan iz ugla investitora i u skladu je sa izazovima koji nas čekaju u budućnosti? Održivi razvoj gradova, gradska regulativa, upravljanje zemljištem, dizajn, zaštita životne sredine – sve to treba imati na umu kada su urbanističke promene u pitanju. U doba globalne urbanizacije i klimatskih promena, svedoci smo promene značaja gradova. Osvrnućemo se na to šta Beogradu donose urbanističke promene koje su već u toku i koje su tek u planu.

Građevinarstvo: domaće i strane investicije 

Kada je srpsko tržište nekretnina u pitanju, najskuplji kvadrat stana prodat je u Beogradu na vodi (9.721 evra), dok je najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat na Čukarici (11.538 evra), a to je ujedno i naselje u kojem je prodato i najskuplje garažno mesto koje je plaćeno čak 40.000 evra. Kada govorimo o građevinarstvu, veliki broj investitora donosi dalji razvoj Beograda koji opet privlači neke nove investicije i tako ukrug. Doprinos investitora iz inostranstva srpskom građevinskom sektoru takođe nije zanemarljiv.

Što se tiče trenutnih projekata, izrada plana regulacije Linijskog parka je završena, a čeka se projektovanje i izvođenje radova. Ovaj park, kažu nadležni, doneće pozitivne promene u smislu saobraćaja i ekologije. Zatim, u planu je i uređenje Ade Huje koja će predstavljati prostor urbane šume poput Ade Ciganlije. U planu je i izgradnja šetališta na levoj obali Dunava, dok se još vode razgovori sa građanima o najboljem rešenju za Blok 37.

Veći broj turističkih poseta

Turizam je grana privrede koja je pretrpela velike gubitke usled kovid krize, ali se Beograd dobro oporavlja u poređenju sa statističkim podacima o drugim svetskim metropolama. O tome govori broj čarter letova koji je veći za 10% u odnosu na pre dve godine, a srpsku prestonicu je za šest meseci posetilo pola miliona turista, poručuju iz Turističke organizacije Beograda. Glavni grad Srbije može se pohvaliti i uspesima sa Sajma u Berlinu kao što je treće mesto u kategoriji Poželjne destinacije i srebrno odličje za Najbolji promotivni turistički film u svetu. 

Savsko jezero i Ada Safari tradicionalno privlače turiste, a posetiocima bi sigurno bila interesantna i mnoga nedovoljno uređena beogradska jezera i rečna ostrva (Trešnja, Ada Međica i sl.) Projekti koji bi doprineli većoj turističkoj poseti bila bi i gondola za panoramsko razgledanje grada, ali i udobniji i bolje organizovan obilazak grada iz biciklističke perspektive. Uređenjem kvarta oko pristaništa (Karađorđeve ulice) Beograd je dobio i to da turisti koji naš grad posećuju kruzerima, stiču pozitivan prvi utisak o gradu.

Rasterećene saobraćajnice

U novijoj istoriji Beograda desile su se velike promene koje su uticale na rasterećenje saobraćaja. Jedna je Most na Adi koji je povezao opštine novi Beograd i Čukaricu, a druga je izmeštanje glavne železničke stanice. Teretni drumski saobraćaj izmešten je iz Karađorđeve ulice, izgrađen je Pupinov most i obilaznica. Takođe, nova okretnica autobusa u Beogradu na vodi donela je rasterećenje gradskog saobraćaja. Zahvaljujući izmeštanju železnice gradski prostori kao što su Dorćol, Kosančićev venac, Kalemegdan i Savski venac sada direktno izlaze na reku.

Slavija, Cvetni trg, proširenje pešačke zone, ali i umetnička pasarela koja povezuje Savski kej sa Kalemegdanskom tvrđavom primeri su dobre prakse koja prednost daje pešacima i pokazuje da urbanistički planovi imaju i njih na umu. Novi tunel, Savski most i fokus na bicikliste i njihove potrebe doneli bi još veće rasterećenje saobraćaja.

Bolji kvalitet života i buđenje ekološke svesti

Kreativni gradovi, kulturne industrije i koncepti pametnih gradova (“smart cities”) nešto su što mnogi gradovi širom sveta primenjuju kao taktike i strategije transformacije. Iako smo još daleko od ovakvih radikalnih promena, ne bi bilo loše primeniti delove tih strategija koje su primerene i primenjive u našim uslovima.

Adekvatno napravljene staze za bicikliste, uređeni parkovi i rečne obale, zeleni krovovi, energetski efikasne i samoodržive zgrade, više mogućnosti za reciklažu i ušteda resursa putem “pametne” tehnologije učinile bi Beograd još prijatnijim mestom za život, koje svojim stanovnicima nudi viši nivo kvaliteta života omogućavajući i lokalnoj samoupravi i građanima da se odgovornije ponašaju prema životnoj sredini.