Šta je uticalo na to da nam najnovije vesti iz celog sveta budu na dohvat ruke?


Najnovije vesti predstavljaju informacije koje odlikuje bitna i hitna informacija, a po medijskoj formi je uglavnom sažeta i kratka vest.

Termin iz engleskog jezika, “breaking news”, odgovara srpskom terminu najnovije vesti. Nekada je putovanje iz Evrope do Amerike trajalo nedeljama, što znači da su i vesti putovale toliko.  Sa pojavom telegrafa ta razdaljina se smanjila, dok danas najnovije vesti iz celog sveta putuju samo nekoliko sekundi. Kroz istoriju najnovije vesti služile su na ponos i čast redakcije koja ih je prva objavila.

Na šta su novinari spremni zbog najnovije vesti?

To je često uključivalo i velike probleme, poput organizacije kurira, telegrafskih službi i višednevni mukotrpni rad novinara, sve sa ciljem da baš oni i njihova redakcija budu donosioci najnovije vesti.

Novinar Flojd Gibons je tokom Bitke za branu Kameron 1910. godine najbolje pokazao šta su sve reporteri spremni da urade zbog najnovije vesti. U malom gradiću u Viskonsinu se sjatilo stotine američkih novinara, koji su došli da prate opsadu imanja Džona Dica, čoveka koji je odbio poslušnost američkim vlastima. Trideset novinara je navalilo na jedan jedini telegraf u gradiću.

Gibons, spreman na sve kako bi najnovije vesti o toku pregovora bile njegove, je unajmio jedini automobil u gradu, i poneo sa sobom sekiru. Kada je saznao da su propali pregovori Dica i tužioca, sekirom je presekao telegrafski stub i žicu, a zatim uskočio u automobil i odvezao se do sledeće železničke stanice koja je imala telegraf. To beskrupulozno ponašanje mu je omogućilo da upravo on bude prvi koji će poslati najnovije vesti o toku pregovora Dica i centralne vlade.  

Najnovije vesti u “globalnom selu”

Danas novinari ne moraju da nose sekire i da obaraju telegrafske bandere. U brzom digitalnom svetu najnovije vesti su postale stvar brzine unosa informacije u program, ali često i sreće – tačnije da li ste se zatekli na pravom mestu u pravo vreme.

Na društvenim mrežama, poput tvitera, često se prvo pojavljuju informacije o tragedijama, incidentima, sukobima, koje potom nakon proveravanja informacije, a često i bez toga, u nekoliko klikova mišem postaju najnovije vesti.

To možete i sami da proverite – dovoljno je da na svom telefonu pogledate puš notifikacije aplikacija raznih medija, i vrlo je verovatno da će vas sačekati pregršt udarnih vesti. 

Svet se “smanjio”, postao je ono što bi sociolozi nazvali globalnim selom. To je posledica širenja savremenih tehnologija. Zbog toga se najnovije vesti brzo šire, ali često nemaju sadržajnost i proverene informacije koje su potrebne za dobro informisanje.

Ipak, moć izveštavanja je i dalje ogromna – moćne korporacije su gubile milione i milijarde na berzama zbog istinitih ili poluistinitih informacija. Neke vesti su čak obarale režime i pokretale revolucije.

Najbolji primer za to je Arapsko proleće, kada su informacije sa tvitera, koje su velike medijske kuće prenele kao vesti od visokog značaja, uzrokovale i dale zamah širenju talasa protesta i posledičnoj promeni tadašnjeg režima koji je upravljao životima miliona ljudi u severnoj Africi i na Bliskom istoku.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *