CKM

Termin Gaslighting obuhvata nekolicinu neprimerenih i uglavnom manipulativnih praksi kako na radnom mestu, tako i u drugim životnim situacijama. Nažalost, ove neprihvatljive prakse su svakodnevnica.

Sam izraz potiče iz filma iz 1944. godine ‘Gaslight’, sa Ingrid Bergman u glavnoj ulozi. Liku kojeg Bergman tumači počinju nakon udaje da se dešavaju misteriozne stvari. Naime, njen muž svakog dana utišava svetlo u kući (koje je taga koristilo gas), i svaki put kada bi mu supruga skrenula pažnju da je osvetljenje sve slabije, on bi je ubeđivao da izmišlja i da gubi razum.

Psiholozi opisuju Gaslighting kao suptilno, nezdravo manipulativno ponašanje. Zaposleni koji je meta gaslightinga će najverovatnije, barem na početku, imati problema da shvati šta se dešava – slično liku Bergmanove u filmu.

Tipično, zaposleni ne može da ‘stavi prst na problem’, misleći da umišljaju stvari. Mogu čak da se osećaju ‘iracionalno’. Sve što zaposleni zna je da se oseća konstantno potkopavano ili isključeno i počinje da razvija problem sa poverenjem na radnom mestu. Njegovo samopouzdanje i produktivnost trpe. Počinje da se oseća bolesno. Može čak biti i privremeno udaljen sa posla po savetu lekara zbog stresa na radu.

Gaslighting je klasična zloupotreba moći. To je manipulativna igra moći, koju pojedinci ili grupe pojedinaca igraju na radnom mestu sa namerom da kontrolišu pojedinca ili situaciju. Počinitelj može biti saradnik ili direktan nadređeni. Međutim, Gaslighting može biti i kulturološki, tj. podržan na korporativnom menadžerskom nivou.

Koje su naznake Gaslightinga?

Prepoznavanje znakova Gaslightinga je lakše nego što mislite. Znakovi (između ostalog) uključuju:

Nedostatak otvorenosti i transparentnosti. To može biti sa neposrednim rukovodstvom u odnosu jedan na jedan, ili na korporativnom nivou uključujući ceo izvršni odbor i/ili vlasnika firme.

Odbijanje da se prate protokoli, osim ako to odgovara poslovanju. Na primer, otpor prema priznavanju verbalne žalbe zaposlenog ili istraživanju formalne žalbe, ali istovremeno primenjivanje oštrih procena performansi i disciplinskih politika.

Uskraćivanje informacija ili propust u pružanju svih činjenica (što smo istorijski opisali kao ‘nameštanje za neuspeh’).

Pomeranje ciljeva ili menjanje elemenata opisa posla zaposlenog bez prethodne diskusije ili pozivanja na politiku upravljanja promenama.

Delovanja u poslednjem trenutku, na primer: zakazivanje sastanaka u poslednjem trenutku, ali bez deljenja podataka ili obaveštenja unapred o svrsi sastanka i mogućim ishodima.

Refleksne suspenzije zbog manjih problema gde bi diskusija ili neformalni sastanak rešili nesporazum.

Prismotra zaposlenog zarad prikupljanja podataka za dalju upotrebu u manipulativne svrhe.

Nesprovođenje pravičnih i temeljnih istraga o žalbama ili disciplinskim postupcima i odlučivanje unapred da se žalba zaposlenog neće usvojiti (tj. unapred određeni ishodi). Upozoravajući znakovi uključuju odbijanje da se imenuje nezavisni, nepristrasni istražitelj na radnom mestu u slučajevima žalbi i disciplinskih postupaka.

Ponašanje koje potkopava i uništava samopouzdanje zaposlenog. Na primer, otvorena kritika ili tvrdnje da su se drugi žalili gde, zapravo, nema dokaza o bilo kakvoj žalbi.

Da li na poslu trpite Gaslighting?

Vrlo je verovatno da se Gaslighting dogodio na vašem radnom mestu u nekom trenutku. Možda znate nekoga ko je doživeo ovakav maltretman. Možda u ovom trenutku doživljavate Gaslighting. Gore navedeno su samo neki primeri.

Zaista može, i često jest, duboko ukorenjen u poslovanju, bilo da je posao u privatnom ili javnom sektoru. Važno je zapamtiti da nijedna od gore navedenih situacija, izolovano, ne čini slučaj Gaslightinga. Međutim, ako se nekoliko pomenutih scenarija dešava na poslu i osećate se anksiozno, odmah potražite pomoć.

Gaslighting potpada pod član 20. stav 2. Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu.