CKM

Kada je beba na putu, nema tog budućeg roditelja koji nije pun pitanja, briga, dilema. Dolazak na svet novog člana porodice donosi mnogo radosti i novih iskustava, pre svega, ali medalja uvek ima dve strane. Roditeljstvo je po pravilu vezano za raznorazne brige, strahovanja i dovodi nas u mnoga iskušenja.

Oko čega sve to budući roditelji brinu? 

Najpre brinu o toku trudnoće – da li će trudnoća proteći uredno, bez problema i komplikacija, zatim da li će se beba pravilno razvijati, kada će biti termin porođaja, da li će porođaj proteći glatko, bez neprijatnih iskustava. Taj period, dok je beba još u stomaku, roditelji su već uveliko roditelji, iako se beba još nije ni rodila. Možemo slobodno da kažemo da odgovornost i strepnja za dobrobit deteta na neki način i definišu roditeljstvo.

Dok je beba u stomaku, roditelji se bave i pripremom „terena“ za dolazak bebe u kuću. Beba je mala, ali je za nju potrebno obezbediti dosta sitnica. Od kolica, krevetića, nosiljki, dodatne bebi opreme, do pelena, sredstava za higijenu i negu, bebi odeće i svih drugih potrebnih i nepotrebnih sitnica.

Kada se beba rodi, kreće novi „set“ briga i dilema. Beba se, hvala bogu, rodila zdrava, porođaj je prošao bez poteškoća, sve ste kupili, opremili bebin prostor u kući, nabavili sve potrebne „rekvizite“ za bebu. I sada na scenu stupaju vaše roditeljske „veštine“. 

Ako vam nije prvo dete, samo ćemo reći – blago vama. Imate veoma vredno iskustvo, koje će vam mnogo pomoći u podizanju novorođenčeta. Bićete oslobođeni strahova od novog i nepoznatog, jer ste takvo iskustvo ranije prošli i ono će vam pomoći u svemu što vas očekuje sa novom bebom. Ako ste, pak, novopečeni roditelj, biće situacija i situacija, već od prvog dana, u kojima ćete poželeti da imate čarobni štapić. 

Želimo da vas ohrabrimo i kažemo: samo polako i smireno. Bebe jesu male, ali su jače i izdržljivije nego što mislimo. Verujte u sebe, svoj instinkt, posavetujte se kada vam nešto nije jasno sa bakama, dekama, iskusnim roditeljima iz vaše familije, koji će vam sigurno rado pomoći i izaći u susret.

Kako uspavati bebu?

Pored presvlačenja bebe, odnosno menjanja pelena, kao i dojenja (hranjenja) bebe, jedna od osnovnih roditeljskih veština je uspavljivanje bebe. Nekad se beba uspava spontano, a nekad se provedu sati i sati u ljuljuškanju, pevušenju, pričanju. Nekada se čak podleže i „filmskim“ scenama, kao što je uključivanje usisivača, fena za kosu, ili pak vožnja bebe autom po kraju. 

Ništa nije čudno, sve je već viđeno, a roditelji, morate priznati, baš umeju da budu „inventivni“ kada su metode uspavljivanja u pitanju.

Retke su one bebe koje se same od sebe uspavaju, bez dodatnog angažmana mame ili tate. Neretko se dešava da roditelji naviknu bebu „na ruke“, a to znači da stvore naviku da im beba zaspi u naručju. U tim situacijama obično nastane problem kada se beba spusti u krevetac, jer se odmah probudi – fali joj kontakt sa majkom.

Zato pedijatri u svetu, a sve više i kod nas, govore o dobrobitima treninga za uspavljivanje beba. Bebu treba što ranije osposobiti da se uspava samostalno, bez preterane pompe i „pozorišnih“ predstava kojima su mnogi roditelji skloni.

Struka kaže da je sa ovim treninzima najbolje početi kada beba napuni četiri – pet meseci. Ima više metoda kako bebu naviknuti da se uspava sama. Jedna od „najbrutalnijih“, koja deluje strašno, ali daje rezultate, jeste metoda Cry it Out. Suština ove u javnosti kritikovane tehnike jeste da ostavite bebu u krevetiću da plače, dok se ne umori i ne odustane od plača, tj. dok se ne uspava. Bebe umeju da budu vrlo glasne i uporne u plaču, tako da ova metoda izaziva stres kod većine roditelja.

Zato bismo vam savetovali da probate metodu stolice. Ona podrazumeva da sedite na stolici pored bebinog krevetića i ćutite. Dozvoljeno je da joj ponešto i kažete, ispričate, rečima je utešite, čak i mazite, ali isključivo bez da je vadite iz kreveta i nosite. Suština je da iz dana u dan roditelj postepeno udaljava stolicu, kako ga beba na kraju ne bi uopšte videla i kako bi zaspala bez njegovog prisustva.

Još jedna tehnika koja se koristi je podigni-spusti tehnika. Roditelj stoji pored krevetića, pa ako se beba rasplače, podigne je kratko i pomazi 2 minuta, pa je opet spusti u krevet, čak i ako plače. Ovaj proces se ponavlja više puta dok se beba skroz ne uspava.

Pre početka bilo kog od ovih treninga treba proveriti da li je beba sasvim zdrava. Ako je muče grčevi ili joj niču zubi, trening treba malo odložiti. A ako se pitate zašto je važno da što pre naučite svoju bebu da se samostalno uspava, evo ga objašnjenje: pedijatri kažu da bebe koje se ranije „osamostale“ u smislu spavanja kasnije imaju mnogo više samopouzdanja, ređe se javlja problem noćnog mokrenja, a brže se odviknu od pelena i upotrebe cucle.