CKM

Iako je drugi po značaju za telo živih bića, odmah iza vode, ime proteina potiče iz grčkog jezika i označava ,,prvi element“ (πρωτος). Drugi naziv za proteine su belančevine. Kao takav element, proteini su važni, jer bez njih nema nema rasta, regeneracije, kao ni dobrog funkcionisanja ćelija. Samim tim ni živih bića. Izgrađeni su od aminokiselina koji su povezani peptidnim vezama. Kao osnova stvari, učestvuju u izgradnji noktiju, krvi, kože, unutrašnjih organa pa čak srca i mozga. Zbog svega prethodno navedenog dobro je znati par osnovnih stvari o ovom prvom elementu.

Funkcija proteina

Kao što je već rečeno, proteini predstavljaju osnovu svih životnih procesa. Sačinjeni su od dvadeset aminokiselina koji su u lancu povezani peptidnim vezama. Svaki put kada se veza prekine i pomeri karika u lancu, nastaje novi protein. Funkcija koju proteini obavljaju u organizmu je različita. Prva i osnovna funkcija proteina jeste rast i razvoj organizma. Pored rasta i razvoja tu je i regeneracija našeg organizma. Sledeća funkcija jeste obnova različitih organa u našem telu. Od krvi, jetre, bubrega preko noktiju i kose pa sve do mišića! Zato se kaže da trening bude naporan kako bismo ,,pokidali mišiće“ i uz pomoć proteina ih izgradili. Veće i lepše. Osim pomoći koju proteini pružaju organima, oni su značajni, jer omogućavaju telu da stvori čitav niz enzima, hormona i protivtela. I kao poslednja, ali nimalo beznačajna funkcija proteina jeste izgradnja hemoglobina – prenosnika kiseonika kroz naše telo. Takođe, u zavisnosti od načina na koji opslužuju naše telo, funkcije proteina mogu se podeliti i na sledeći način. Proteini mogu imati strukturnu (kolagen, keratin), skladišnu (kazein), transportnu (hemoglobin), kataličku (enzimi), kontraktilnu (miozin), odbambenu (antitela), signalnu (insulin) i modulacionu (proteinska kinaza A – PKA). Kod drugih živih bića treba dodati i „egzotičnu“ odnosno lepak-proteini kod školjki.

Izvori proteina

Pri traženju izvora proteina, moramo imati na umu da jedino biljke mogu stvoriti sve proteine, dok životinje i čovek moraju da se podvrgnu unosu proteina kroz ishranu. Kako predstavljaju osnovu svega živog na Zemlji, proteini se manje-više mogu naći svuda osim u industrijski obrađenom šećeru i masti. Kao što je već napisano, ishrana predstavlja jedini način unosa proteina za čoveka. Zbog toga treba paziti ne samo na izvor proteina već i na njegov unos. Izvori proteina se mogu podeliti u dve grupe: biljne i životinjske, a unos zavisi od životne dobi i da li se bavimo sportom ili ne. Proteini životinjskog porekla se mogu naći u mesu, ribi, mleku , jogurtu i siru. Ne treba zaboraviti ni jaja. S druge strane, proteini biljnog porekla se mogu naći u mahunarkama, žitaricama, pasulju, sočivu, pšenici, pirinču, kukuruzu, ječmu, zobi, raži, dok veću količinu proteina ima i soja. Ipak, trebalo bi znati da unosom mnogih proteina koji dolaze iz životinja, unosimo i dosta zasićenih masnoća, kao i različitih masti. U prvom redu ulje, mast, salo. Zbog svega navedenog, topla preporuka je da se izvori proteina mešaju. Takođe, potrebno je voditi računa da većina proteina dolazi iz biljaka, odnosno čistog porekla. U prvom redu  pasulji, orasi i žitarice, koštunjavi plodovi, pa tek riba i piletina. Crveno meso (govedina, svinjetina, jagnjetina) treba izbegavati ili barem jednom nedeljno unositi u organizam i to delove mesa koji su puni proteina, a siromašni u mastima.