CKM

Odlazak iz roditeljskog doma predstavlja važan korak ka samostalnosti, ali se način na koji mladi dolaze do tog trenutka značajno razlikuje od generacije do generacije. Dok je nekada bilo uobičajeno da mladi relativno rano počnu da žive samostalno ili zasnuju sopstveno domaćinstvo, danas se osamostaljivanje često odlaže. Istovremeno, sve je izraženija želja mladih da imaju sopstveni prostor, čak i kada su svesni da takva odluka donosi brojne finansijske i organizacione izazove. Stoga, ako i vas interesuje zašto ovaj naraštaj izbegava zajednički život sa roditeljima, evo šta nam govore brojke.

Osamostaljivanje se razlikuje od zemlje do zemlje

Podaci o prosečnoj starosti napuštanja roditeljskog doma pokazuju da između evropskih zemalja postoje velike razlike. U nekim državama mladi se osamostaljuju veoma rano, dok se u južnoj i jugoistočnoj Evropi odlazak iz roditeljskog doma češće pomera ka kasnijim dvadesetim ili čak tridesetim godinama. Srbija se, recimo, nalazi u grupi zemalja u kojima mladi relativno dugo ostaju sa roditeljima. U zemljama u kojima je stanovanje pristupačnije u odnosu na prihode, mladima je lakše da ranije napuste roditeljski dom. Tamo gde su nekretnine skupe, zakup visok, a početne zarade relativno niske, osamostaljivanje može biti mnogo teže i trajati mnogo duže.

Pristupačnije stanovanje i stabilnije zaposlenje

Ako se želi razumeti zašto mladi dugo ostaju u roditeljskom domu, potrebno je posmatrati i širu ekonomsku sliku. Mogućnost ranijeg osamostaljivanja u velikoj meri zavisi od toga koliko je mladima dostupno stabilno zaposlenje i koliko njihov prihod može da pokrije osnovne troškove života. Isto tako, važno je razvijati tržište stanovanja koje mladima nudi različite mogućnosti, od manjih i pristupačnijih stanova do fleksibilnijih modela najma. Ovo je naročito važno u velikim gradovima, a popularni Beograd, stanovi i prodaja koji se u njemu nude pokazuju koliko je mladima važno da pronađu odgovarajuće mesto za život. Za mlade je posebno važno da osamostaljivanje ne bude povezano sa stalnim finansijskim strahom – ako celokupan prihod odlazi na stanovanje i osnovne račune, samostalan život može postati izvor dodatnog pritiska umesto očekivanog osećaja slobode. 

Finansijska samostalnost postaje sve teže dostižna

Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih mladi odlažu odlazak iz roditeljskog doma jeste finansijska situacija. Samostalan život podrazumeva mnogo više od plaćanja mesečne kirije. Potrebno je obezbediti novac za račune, hranu, prevoz, opremanje stana, održavanje i brojne nepredviđene troškove. Ako mlada osoba nema stabilan posao ili redovna primanja nisu dovoljno visoka, takva odluka može predstavljati ozbiljno finansijsko opterećenje. Problem postaje još izraženiji u većim gradovima, gde su cene nekretnina i zakupnine često znatno više nego u manjim sredinama. Čak i kada mlada osoba ima posao, deo prihoda koji bi odlazio samo na stanovanje može biti veoma velik. Zbog toga mnogi biraju da ostanu sa roditeljima i da u međuvremenu štede novac, grade karijeru ili pokušaju da obezbede bolje uslove za buduće osamostaljivanje.

Potreba za privatnošću

Pored ekonomskih razloga, važnu ulogu imaju i promene u načinu života i očekivanjima mladih. Savremene generacije sve više vrednuju privatnost, mogućnost donošenja sopstvenih odluka i slobodu organizovanja svakodnevnog života. Život sa roditeljima često podrazumeva određena pravila, dogovore i očekivanja koja mogu biti potpuno prirodna u porodičnom domu, ali sve ovo može da ograniči mladu osobu koja želi da razvije sopstvenu rutinu. Samostalan stan omogućava da osoba sama određuje kada će raditi, odmarati, kuvati, primati goste ili organizovati slobodno vreme. Takva sloboda može biti posebno važna za mlade koji rade od kuće, imaju nestandardno radno vreme ili žele da razviju drugačiji stil života.

Mladi sve češće žele da napuste roditeljski dom zbog potrebe za privatnošću, samostalnim donošenjem odluka i drugačijim načinom organizovanja života, ali im ekonomske okolnosti često otežavaju da tu želju ostvare. Za neke je zajednički život sa roditeljima praktičan način da uštede novac i pripreme se za budućnost, dok je za druge zajednički život posledica nedostatka boljih rešenja. Ipak, najvažnije je da mladi imaju mogućnost da samostalno biraju kako će organizovati svoj život, umesto da njihovu odluku određuju isključivo visoki troškovi života ili nedostatak stambenih mogućnosti.