CKM

Za jogu vam je potrebno malo volje, malo slobodnog vremena i jedna prostirka. Kada jednom uhvatite ritam i uvrstite je u svoju rutinu, pitaćete sebe zašto ovo niste ranije radili? Ne morate biti profesionalni vežbač joge da biste osetili blagodeti ove tehnike stare nekoliko hiljada godina. I u tome je lepota joge. Nije važno da li ste stari ili mladi, gojazni ili mršavi, joga vam pomaže da očvrsnete vaš duh i telo.

Šta je joga?

Da li je joga vid vežbanja, neka vrsta religije ili ideologija? U bukvalnom smislu reč joga znači sjedinjenje. To se može definisati kao približavanje uma i tela pomoću tehnika disanja. Disanje je veoma važno tokom praktikovanja joge. Mnogi ljudi jogu doživljavaju kao neki oblik vežbanja, što nije daleko od istine, ali joga je mnogo više od toga. Ona predstavlja i određen način života, kroz povezivanje dve energije: tela i uma. U suštini, joga vas približava realnosti, približava vas sebi i spoznaji da je svaki čovek drugačiji – ja sam ja, ti si ti. Ljudi čine mnoge nelogičnosti samo zato što veruju da su svi ljudi isti i polaze isključivo iz svog ugla i svog stava. Joga nas uči tu važnu lekciju da ne možemo svi biti jedno, i da je svako individua za sebe.

Joga nam pomaže na više načina

Kao prvo pomaže namu redukovanju stresa. Smanjuje se umor, napetost i depresija, a pospešuje se relaksiranost. Ako imate neko zapaljenje u organizmu, vežbanjem joge to možete ublažiti. Zapaljenja se dešavaju često u našem telu, ali hronična zapaljenja mogu dovesti do većih oboljenja. Zatim, joga sveukupno pomaže vašem kardiovaskularnom sistemu, redukuje povišen holesterol, umanjuje hroničan bol. Osim toga, jača mišiće u našem telu, što vodi većoj fleksibilnosti i balansu. Možemo slobodno reći da vežbanjem joge poboljšavate sveukupni kvalitet života.

Da li postoji joga za početnike?

Lepota joge je da nije uvek važno šta i koliko radimo, već kako to radimo. Joga može biti i kad samo sedimo i uravnoteženo dišemo. Trik je u tome da samo vežbamo. Vežbanjem joge se stiče napredak. Time stvaramo i rutinu koja je važna, jer pokazuje doslednost. Ne treba forsirati dugotrajne treninge, nekada je i 20ak minuta dnevno dovoljno. Možete praviti i češće pauze tokom treninga, a možete i poze prilagoditi svom trenutnom stanju i mogućnostima. Napravite od tog treninga samo vaše mesto ispunjeno mirom i srećnim mislima. Najčešće praktikovana i najbolja joga za početnike je Hata joga, koja u svojoj osnovi sadrži puno sporih pokreta, gde svaku pozu zadržite tokom nekoliko udaha i izdaha. Mnogi je smatraju nežnijom vrstom joge.Takođe, za početnike su korisne i asane. Asana je određeni položaj u kojem možemo da ostanemo duže, uz ravnomerno disanje, a da nam bude prijatno. Mnogi takvi položaji su proizašli iz pokreta životinja, pa tako postoje asane: tigra, mačke, psa. Utiču na mišiće, nervni sistem, zglobove, disanje, krvotok. Na taj način postižemo skladnost tela i uma, opuštenost i osećaj unutarnjeg mira.

Koliko često praktikovati jogu?

Jogu možete vežbati svakog dana, odnosno kada osetite potrebu. Dovoljno je izdvojiti malo vremena i u miru možete uraditi nekoliko položaja koji vam prijaju. Takođe, kada osetite napetost i nervozu, izdvojite par minuta i samo sedite i dišite. Možete se fokusirati na sedeću pozu gde laktom odgurujete koleno se suprotne strane i okrećete se kao da gledate preko ramena. To pomaže u opuštanju napetih mišića ramena, a samim tim otpušta i napetost celog tela i nervozu. Lakoća je u tome što sa jogom uvek uspete da postignete to što ste hteli, uživajte u njoj i samo polako, to nije takmičarska disciplina. Slušajte šta vam vaše telo poručuje, i naravno, ukoliko vas nešto zaboli, savet je da prestanete sa tom vežbom.
Da li će joga raditi u vašu korist, to samo zavisi od vas. Sve dok ste posvećeni i nalazite vreme za jogu, to će vam se vratiti mnogostruko. U njoj treba da uživate i da se opustite. I važno je da vreme za jogu bude samo vaše mesto mira i sreće.