CKM

Ako baš i nemate mnogo dodira sa internetom, verovatno smatrate da nema ništa loše u tome da prilikom registracije na neki sajt ostavite ama baš sve svoje podatke. U principu, sve zavisi od toga o kakvom sajtu se radi, ali uopšteno govoreći, nije baš preporučljivo u mnogim situacijama.

Mada, istina je da ozbiljni sajtovi i te kako vode računa o zaštiti podataka korisnika, prosto zato što na taj način pokazuju da poštuju Zakon o zaštiti podataka ličnosti, sa jedne strane, a sa druge daju svakome mogućnost da uživa u korisničkom iskustvu u pravom smislu te reči. Upravo tako se gradi i pravi odnos sa kupcima, odnosno korisnicima i tako kompanija može i da napreduje.

Međutim, internet je globalna mreža kojoj imaju pristup svi ljudi širom sveta, kako oni koji koriste njegove prednosti u pozitivnom smislu, tako isto i oni koji to čine u negativnom smislu. A oni i jesu razlog zbog koga se uvek savetuje opreznost prilikom ostavljanja podataka na nekom sajtu.

Šta su hakerski napadi?

Iako postoji nekoliko tipova takozvanih hakera, većina ih nastoji da iz nekog razloga ugrozi rad određenog sajta. A ono što nas ovde zanima su hakerski napadi koji imaju za cilj krađu podataka, što je u principu samo jedan od razloga takvih napada.

Ranije su to bili takozvani DOS napadi (Denial of Service Attack) i bili su u većini slučajeva korišćeni za “obaranje” nekog sajta ili servera. Jednostavnije rečeno, takva vrsta napada se koristi da bi se ili onemogućio, odnosno usporio rad određenog sajta ili servera ili da bi bili preuzeti podaci sa njega, što i jeste izuzetno opasno za sve.

Kasnije je takva tehnika napada napredovala, pa su sada u pitanju takozvani DDoS napadi (Distributed Denial of Service).

Način na koji oni funkcionišu je, u principu prilično jednostavan, a takav napad je obično unapred pažljivo isplaniran. Naime, osoba koja to radi ili više njih, celokupnu akciju dobro osmisle, a posebno ako je u pitanju krađa podataka. Zatim zauzimaju i računare drugih korisnika, koje kasnije koriste sa ciljem preuzimanja podataka. Da stvar bude još nezgodnija, vlasnik tog računara uopšte ne mora da zna da učestvuje u takvom napadu, prosto zato što je verovatno nesvesno ranije instalirao ono što nije trebalo, da kažemo to na najjednostavniji mogući način.

Kako se zaštititi?

Iako je to u eri korišćenja interneta u principu gotovo nemoguće, najbolji način da se zaštitite od bilo kakve zloupotrebe podataka jeste da ih prosto ne ostavljate ama baš ni na jednom sajtu.

Ali svi znamo da je to gotovo neizvodljivo danas, kada se mnoga dokumenta, na primer naručuju online, te se mnogi registruju na sajtovima za kupovinu i sličnim.

Ipak, nema potrebe da brinete toliko o tome ako koristite proverene sajtove. Bez sumnje, DDoS zaštita funkcioniše u okviru svakog takvog sajta, iako vi to nigde nećete pročitati.

Naravno da nije moguće baš 100 posto se zaštititi od hakerskih napada, ali bez sumnje je moguće njihove negativne efekte svesti na najmanju moguću meru. Zapravo o tome vode računa ljudi, koji su zaposleni na pozicijama mrežnih administratora.

I ono što većina prosečnih korisnika interneta verovatno ne zna jeste da se takvi napadi događaju svakodnevno. A zahvaljujući adekvatnoj pripremi i reakciji, većina sajtova ne biva ugrožena.