CKM

Svako od nas je bar nekada u životu imao drugaricu koja nas je možda malo smarala, hajde dobro,
smarala malo više, ali između ostalog smarala je i zato što nismo hteli da čujemo šta ima da nam kaže,
nismo joj dali prostora, pa je ona postala sve napornija, sve glasnija, a onda počela da preteruje, izmišlja
neke stvari, pa smo na kraju samo tražili način kako da je eliminišemo iz našeg života.
Ista vam je takva i anksioznost. Sigurno je da je veoma naporna, ali možda naša drugarica anksioznost
ipak ima nešto da nam kaže što bi valjalo čuti. Možda je tu da nas od nečega sačuva. Možda želi da nas
na nešto podseti, možda žali što je nad nečim izgubila kontrolu, pa ne zna kako će dalje. U svakom
slučaju, anksioznost je deo nas, prisutan sa nekim ciljem, pa je najbolje da ispitamo šta hoće od nas, a
onda da se u miru i prijateljski rastanemo sa njom, jer ona svakako neće tek tako otići.

Dakle šta nam je prvo činiti? Prvo odlučujemo da se sretnemo sa njom licem u lice. Nemamo čega da se
plašimo, ona je svakako postigla sve od čega bežimo, a to je da se plašimo, da smo nemirni, strepimo,
brinemo, paničimo. Razumljivo je i da ne možemo sami, jer odjednom treba da se sretnemo sa nečim ili
nekim od čega toliko dugo pokušavamo da pobegnemo i svaki i najmanji uspeh u bežanju doživljavamo
kao veliko olakšanje. Zato je najbolje da taj susret zakažemo na individualnoj psihoterapiji. Postoje
različiti pristupi u zakazivanju i ispijanju kafe sa drugaricom- zvanom anksioznost. Geštalt psihoterapeut
će vam bukvalno pomoći da vidite svoju anksioznost , njenu veličinu, boju, oblik…sve, obezbediće vam
da se siti ispričate sa njom. Posle ovog susreta, koji nekada može da preraste u serijal susreta biće
lakše, anksioznost će vam ili postati prava drugarica, koja više nije naporna, samo vas podseća s vremenana vreme da se dobro organizujete na primer, ili će prosto otići da se druži sa nekim drugim a vi ćete u miru izabrati drugu drugaricu koja vam više prija i koja je zrelija od anksioznosti ?

Geštaltistički pristup ispijanja kafe sa drugarizom anksioznost dovodi do niza prednosti: Tako što
„vidimo“ anksioznost, shvatimo da ona ime svoje granice, ima svoj početak i kraj, nije neka neman koja
je beskrajna i samo nas tako preplavi. Dalje, bolje ćemo razumeti kako ona nastaje, u čemu je njena
snaga, kako se održava i kako slabi. Ono što je možda najvažnije, razumećemo koja je njena uloga. Ona
je tu da nam kaže da sa nečim nismo zadovoljni, da je nešto zrelo da se promeni. Vrlo je verovatno da je
u nekom prethodnom periodu života anksioznost bila nešto kao briga, koja je bila realna i koja nam je
pomogla da ispunimo svoje zadatke na vreme, da predvidimo prepreke, da dobro planiramo, da se na
vreme pripremimo, budemo oprezni i slično. Medjutim vremenom se ta briga generalizovala i proširila
na sve i svašta i više ne radi za nas, nego protiv nas. Ometa nas u svakodnevnom fukcionisanju i sada je
treba zameniti zrelijim mehanizmima. Ali ona se najčešće ne može tek tako samo zameniti, kod nje ne
vredi ignorisanje i mislite pozitivno. Osnovni razlog je baš taj što mi od nje uporno bežimo, hočemo da je
potisnemo, onda ona kako ekspres lonac počne da ključa i šišti, umesto toga put je kao u ovom tekstu
opisan, ako ne drugačije onda na psihoterapiju, pa na kafu sa anksioznošću, pa da vidite kako sve može!