CKM

Skoro svako ko je leteo poznaje taj trenutak: avion počinje da se spušta, razgovor iza vas deluje kao da dolazi iz drugog kraja sobe, a uši su kao zapušene vatom. Kod nekih ljudi to prođe nezapaženo, dok drugima pokvari pola putovanja. Ista pojava javlja se i pri vožnji kroz planinske klance, brzim liftom u visokim zgradama ili ronjenju, što pokazuje da se iza nje krije običan fizički princip, a ne neka retka smetnja.

Tokom leta vaše telo se suočava s nečim za šta nije građeno: pritisak vazduha oko vas menja se brže nego što se uši navikavaju. Kada razumete šta se tada događa, lakše je znati šta da pokušate i kada da potražite pomoć. U nastavku nalazite odgovore na pitanja koja putnici najčešće postavljaju.

Zašto let avionom menja osećaj pritiska?

Kabina aviona nije pod istim pritiskom kao tlo, ali ni pod onim koji vlada na visini krstarenja. Na visini od oko deset hiljada metara spoljašnji vazduh je toliko redak da putnici ne bi mogli normalno da dišu. Zato se kabina dodatno pritiska, ali samo do nivoa koji odgovara otprilike visini od dve do dve i po hiljade metara nadmorske visine. To je otprilike kao da se nalazite na vrhu više planine.

Za vaše uši najvažnije je kako se taj pritisak menja, a ne koliki je u datom trenutku. Pri poletanju pritisak u kabini polako opada, a pri sletanju ponovo raste. Promena traje desetak do dvadesetak minuta, što deluje dovoljno sporo, ali za osetljiv sistem u vašoj glavi može biti prebrzo.

Zamislite da sedite u sedištu pored prozora dok pilot najavljuje početak spuštanja. Napolju se vidi samo oblak, a vi ste već osetili lagano stezanje u ušima. Taj osećaj nije znak da nešto nije u redu, već da se pritisak u kabini menja brže nego što se onaj iza bubne opne prilagođava.

Zanimljivo je da se zapušenost najčešće javlja pri sletanju, a ne pri poletanju. Kada pritisak u kabini raste, vazduh mora da uđe u srednje uvo, a to je teže nego obrnuto, jer se prolaz kroz koji vazduh putuje lakše otvara kada pritisak iznutra gura ka spolja. Zato mnogi putnici tek pri spuštanju shvate da im uši nisu tako otporne kako su mislili.

Kako nastaje osećaj zapušenosti ušiju

Da bismo razumeli zašto se osećaj javlja baš tu, korisno je zaviriti u ono što se događa iza bubne opne. Pritom pomaže razumevanje anatomije uva, jer je srednje uvo mala vazdušna komora smeštena iza bubne opne, a ona je s grlom povezana uskim kanalom koji se zove Eustahijeva tuba. Ona deluje kao ventil koji povremeno propušta vazduh i tako izjednačava pritisak sa spoljašnjom sredinom.

U običnim okolnostima taj ventil se otvara sam, kad god progutate pljuvačku, zevnete ili pregutate. Vi to uopšte ne primećujete. Ali kada se pritisak oko vas brzo menja, Eustahijeva tuba ne stiže da radi dovoljno često ili ne stigne da se otvori dovoljno široko. Tada se na obe strane bubne opne stvara razlika u pritisku, pa opna ostaje blago uvučena ili izbočena i ne može slobodno da vibrira.

Posledica je osećaj punoće, prigušen zvuk i ponekad blag pritisak koji podseća na ronjenje u dubokoj vodi. Kod nekih ljudi javlja se i tiho pucketanje u trenutku kada se tuba konačno otvori i pritisak izjednači. To pucketanje je zapravo dobar znak: ventil je odradio svoj posao.

Zašto se to nekima dešava češće nego drugima? Tuba je kod dece kraća i položenija, pa im se teže otvara, ali kod odraslih razloge najčešće treba tražiti u prehladi, alergiji ili otečenoj sluznici nosa i grla. Kada je sluznica otečena, prolaz kroz tubu postaje uži i ventil se teže otvara. Zato su putnici koji lete s kijavicom u najvećem riziku da im se uši zapuše i da im to potraje duže nego inače.

Šta možete pokušati tokom promene visine

Dobra vest je da postoji nekoliko jednostavnih postupaka koji pomažu tubi da se otvori. Najvažnije je da ih primenjujete na vreme, a ne tek kada zapušenost već postane izražena. Početak spuštanja je pravi trenutak da krenete, a ne tek poslednjih minuta pred sletanje.

Najjednostavnije je da često gutate. Svako gutanje aktivira mišiće koji otvaraju tubu, pa je pomoćna sredstva lako imati pri ruci: gutljaj vode, bombona koju sisate ili žvakaća guma. Žvakanje dodatno pokreće vilicu i mišiće oko tube, pa mnogi putnici upravo zato sa sobom nose žvake. Zevanje ima sličan efekat, a ako vam ne polazi za rukom, možete ga prirodno izazvati širokim otvaranjem usta, kao da zevate.

Ako to nije dovoljno, pokušajte nežnu varijantu poznatu kao Valsalvin manevar. Zatvorite usta, stisnite nozdrve prstima i vrlo blago izdahnite kroz nos, kao da duvate balon, ali bez sile. Cilj je da potisnete malo vazduha ka srednjem uvu, ne da ga nasilno upumpate. Ako osetite pucketanje, pritisak se izjednačio. Ako ne, odmorite nekoliko trenutaka pa pokušajte ponovo, ali nikada ne duvajte jako.

Evo još nekoliko navika koje pomažu:

• Ne spavajte tokom spuštanja, jer tada ne gutate dovoljno često i tuba ostaje zatvorena.
• Ostanite hidrirani, jer sluzokoža bolje radi kada nije suva.
• Ako imate začepljen nos, pitajte lekara ili farmaceuta da li vam je preporučljivo da pre leta koristite sprej za nos.
• Bebe i malu decu pri sletanju hranite ili im dajte da sisaju, jer gutanje isto pomaže.

Treba biti oprezan i sa onim što ne preporučuju stručnjaci. Nema potrebe da po svaku cenu forsirate izjednačavanje pritiska, a posebno ne treba ubacivati prste ili predmete u uši. Ni pamučni štapići ni slični improvizovani trikovi ne pomažu, a mogu samo da naprave štetu.

Ako često putujete avionom, korisno je da se unapred informišete o tome kako da zaštitite sluh i ublažite neprijatnosti izazvane promenom pritiska. Među temama koje obuhvataju korisni saveti o zdravlju nalaze se i pravilna higijena ušiju, zaštita od prekomerne buke i prepoznavanje simptoma koje ne treba zanemariti. Ipak, ako imate česte probleme sa izjednačavanjem pritiska, najbolje je da se pre narednog leta posavetujete sa ORL specijalistom.

Kada izjednačavanje pritiska nije dovoljno?

Većina putnika oseća laganu zapušenost koja nestane čim avion sleti ili dan-dva kasnije. Međutim, postoje situacije kada se tuba ne otvara kako treba i osećaj ne popušta. Tada vam gutanje i zevanje više ne pomažu, a zvuk ostaje prigušen i nakon više sati ili dana.

Pažnju bi trebalo obratiti ako zapušenost potraje duže od dva do tri dana ili ako je prati jak bol u uvu, vrtoglavica, zujanje, osećaj tečnosti ili primetno slabljenje sluha. To mogu biti znaci da se iza bubne opne zadržala tečnost ili da je zbog prevelike razlike u pritisku došlo do oštećenja. Ovakve tegobe ne treba rešavati samoinicijativno, već je pametno da ih pregleda lekar za uho, grlo i nos.

Postoji i jedna manje prijatna činjenica. Kada se zapušenost javi i van letenja, ponavlja se bez jasnog razloga ili uz nju primetite da teže razumete govor u bučnom okruženju, uzrok ne mora biti samo pritisak. Slabljenje sluha često napreduje tiho i postepeno, pa ga ljudi dugo pripisuju umoru ili razgovoru u buci. Zato se isplati proveriti sluh, naročito ako se osećaj vraća.

Besplatna provera sluha, kakvu nude audiološki centri, jednostavna je i bezbolna prva mera. Stručnjak može da proceni da li je u pitanju prolazna smetnja ili nešto što zahteva dalje ispitivanje i, po potrebi, prilagođeno rešenje. 

To ne znači da vam je potreban slušni aparat, ali znači da ćete umesto nagađanja dobiti jasan odgovor. Ako vas zanimaju širi saveti za bolje zdravlje žene, oni su najčešće vezani za redovne preglede i zdrav način života.

Sledeći put kada pilot najavi spuštanje, već znate šta se događa iza bubne opne i šta možete da uradite. Gutljaj vode, zevanje i pravovremena reakcija obično su sasvim dovoljni da let prođe bez nelagodnosti. A ako vam uši i dalje ostanu pritisnute, taj osećaj više nije samo trenutna smetnja, već razlog da ih pregleda neko ko za to ima znanje.