CKM

Trudnoća je jedno od najuzbudljivijih životnih poglavlja u životu žene – vreme ispunjeno očekivanjima, emocijama i, naravno, brojnim pitanjima. Jedan od ključnih aspekata svake trudnoće jeste praćenje zdravlja majke i bebe kroz različite analize i preglede.

Sve počinje jednim jednostavnim testom koji u trenu može promeniti život – test za utvrđivanje trudnoće. Ovaj prenatalni test za trudnoću, koji se najčešće radi iz urina kod kuće ili iz krvi u laboratoriji, meri prisustvo hormona hCG. Kada je rezultat pozitivan, kreće čitavo putovanje koje uključuje pažljivo praćenje razvoja bebe i zdravlja trudnice.

Prvi pregledi i laboratorijske analize

Sve počinje jednim jednostavnim testom koji u trenu može promeniti život – test za utvrđivanje trudnoće. Ovaj prenatalni test za saznavanje trudnoće, koji se najčešće radi iz urina kod kuće ili iz krvi u laboratoriji, meri prisustvo hormona hCG. Kada je rezultat pozitivan, kreće čitavo putovanje koje uključuje pažljivo praćenje razvoja bebe i zdravlja trudnice.

Već u ranim nedeljama trudnoće (a idealno i pre začeća), lekar preporučuje uzimanje folne kiseline. Ova hranljiva materija igra ključnu ulogu u razvoju neuralne cevi kod ploda i može značajno smanjiti rizik od urođenih mana. Uzimanje Vitup folne kiseline je jednostavna, ali izuzetno važna preventiva.

Prenatalni testovi – moderna dijagnostika u službi zdravlja

Prenatalni testovi podrazumevaju niz analiza koje se rade tokom trudnoće kako bi se proverilo da li beba pravilno raste i razvija se, kao i da li postoji rizik od određenih genetskih anomalija.

Neinvazivni prenatalni testovi (NIPT)

U današnje vreme, sve je popularniji neinvazivni prenatalni test (NIPT), koji se obavlja već od 10. nedelje trudnoće. On analizira DNK bebe iz uzorka majčine krvi i može otkriti potencijalne hromozomske poremećaje poput Daunovog sindroma, trizomije 13 i 18, i to sa visokim stepenom tačnosti. Ovi testovi su potpuno bezbedni za bebu i majku i predstavljaju veliku prednost u savremenoj prenatalnoj dijagnostici.

Dabl i tripl test

Dabl test (između 11. i 14. nedelje) i tripl test (oko 16. nedelje) takođe služe za procenu rizika od hromozomskih anomalija kod ploda. Oni se rade iz krvi majke, često u kombinaciji sa ultrazvukom koji meri nuhalnu translucenciju (debljinu bebinog vrata), i predstavljaju standardnu proceduru u većini ginekoloških ordinacija.

Ultrazvučni pregledi – uvid u bebin razvoj

Tokom trudnoće se planiraju najmanje tri važna ultrazvučna pregleda, ali u zavisnosti od toka trudnoće i preporuke lekara, može ih biti i više. Svaki od njih ima svoju važnu ulogu u proceni razvoja bebe i zdravlja trudnice:

• Prvi ultrazvuk (do 12. nedelje) – Ovaj pregled potvrđuje trudnoću, određuje tačnu gestacijsku starost, proverava da li se radi o jednoj ili više beba, i najvažnije – potvrđuje vitalnost ploda. Takođe se meri nuhalna translucencija (NT), što pomaže u proceni rizika od hromozomskih anomalija.
• Drugi ultrazvuk (oko 20. nedelje) – Poznat i kao morfološki ultrazvuk, pruža detaljan anatomski pregled bebe. Lekar proverava razvoj organa, ekstremiteta, kičmenog stuba, mozga, srca i drugih važnih struktura. Ovaj pregled može otkriti eventualne razvojne anomalije i pomoći u planiranju daljih dijagnostičkih koraka, ako je potrebno.
• Treći ultrazvuk (između 28. i 32. nedelje) – Prati se rast bebe, količina plodove vode, položaj ploda, kao i funkcija posteljice. Na osnovu tih podataka, lekar procenjuje da li trudnoća teče uredno i da li se beba razvija u skladu s očekivanim parametrima za tu gestacijsku starost. Dolazak bebe je blizu!

Dodatni ultrazvučni pregledi mogu biti potrebni u slučaju sumnje na usporen rast ploda, problema s posteljicom, višestruke trudnoće ili gestacijskog dijabetesa. Savremeni aparati omogućavaju i 3D/4D prikaz bebe, koji može biti emotivno značajan trenutak za buduće roditelje.

Šećer u krvi i test opterećenja glukozom

Između 24. i 28. nedelje trudnoće, preporučuje se oralni test tolerancije na glukozu (OGTT). Ovaj test meri kako telo trudnice obrađuje šećer i koristi se za otkrivanje gestacijskog dijabetesa, koji se može javiti čak i kod žena koje pre trudnoće nisu imale problema s nivoom šećera u krvi.

Test se sprovodi u laboratoriji i uključuje merenje šećera na prazan stomak, a zatim nakon konzumiranja rastvora glukoze, u intervalima od jednog i dva sata. Ukoliko su rezultati povišeni, trudnica dobija individualne savete u vezi sa ishranom, fizičkom aktivnošću, a ponekad i terapiju.

Gestacijski dijabetes može povećati rizik od komplikacija kao što su povećana telesna masa ploda, komplikovan porođaj ili potreba za carskim rezom. Zato je rano otkrivanje i kontrola ovog stanja izuzetno važna za bezbedan nastavak trudnoće i zdravlje bebe.

Pregled i priprema za porođaj

Kako se bliži kraj trudnoće, pregledi postaju češći, obično na svake dve nedelje, a potom i svake nedelje u poslednjem mesecu. Tokom ovih kontrola lekar prati otvaranje grlića materice, položaj i spuštenost ploda, kao i opšte stanje trudnice.

Posebnu pažnju obraća se na krvni pritisak, telesnu masu, otoke i prisustvo proteina u urinu, kako bi se na vreme uočili znaci eventualnih komplikacija poput preeklampsije. U ovom periodu radi se i CTG (kardiotokografija), koji beleži otkucaje bebinog srca i eventualne kontrakcije materice. Na osnovu tih podataka procenjuje se dobrobit ploda i pripremljenost materice za porođaj.

U završnoj fazi trudnoće, lekar daje savete o izboru porodilišta, pripremi torbe za porođaj, higijenskim i ishrambenim navikama, kao i o znakovima koji ukazuju da je porođaj blizu. Budućoj mami se preporučuje da redovno komunicira sa ginekologom, prati pokrete bebe i beleži sve promene koje primeti.

Redovno praćenje trudnoće kroz preporučene analize i preglede omogućava sigurnost, blagovremeno reagovanje i mir budućim roditeljima na putu ka dolasku bebe.