CKM

Ljudi često ostvaljaju svoje stvari u zalagaonicama kako bi premostili neku finansijsku krizu ili kad im je potreban novac za neku hitnu kupovinu. Ima onih koji ostavljaju svoje predmete zauvek, a i onih koji su emotivno vezani za svoju imovinu i privremeno je ostavljaju u zalagaonici kao rešenje da premoste težak finansijski period.

Od imovine se ostavlja zlato, srebro, nakit, satovi, mobilni telefoni, lap topovi, tehnika, antikviteti, itd. Spisak predmeta koji mogu da se založe pogledajte na sajtu GoldenMasters.

Neki svoje predmete nude na otkup i vraćaju se posle nekoliko dana ili nekoliko meseci po založeni predmet. U zalagaonicama u Beogradu se potpisuje ugovor sa donosiocem predmeta kojim se definiše dogovorena suma koja se isplaćuje donosiocu, kao i naknada koju on plaća zalagaonici za čuvanje predmeta.

Donosilac zalagaonici plaća naknadu dok ugovor traje i ugovor se može produžavati. Ako donosilac želi svoj predmet natrag, zalagaonici plaća istu onu sumu koju je od nje dobio, a naknada ostaje u zalagaonici.

Za sve one koji žele da svoje vrednosti sačuvaju i ne žele da ih prodaju  to mogu da urade u zalagaonicama u Beogradu. Nakon stručne procene predmeta koji vlasnik donese, on dobija naknadu za čuvanje istog u zalagaonici.

U zalagaonicama u Beogradu mogu se čuvati različiti predmeti i imovina. Stvari na osnovu kojih se dobija naknada mogu biti predmeti od zlata, kao što su nakit, zubno zlato, dukati, dijamantski nakit, itd. Mogu se dati satovi na otkup, umetničke slike, a u nekim zalagaonicama je moguće založiti i automobile koji se čuvaju u garažama u toku trajanja zaloga.  

Po osnovu zaloga dobija se novčana pozajmica i sklapa se ugovor o zalogu na određeno vreme. Zalog se može podiće kad god to donosioc predmeta želi.  U nekim zalagaonicama u Beogradu postoji mogućnost zamene svog nakita za neki drugi nakit. Postoji i komisona prodaja nakita gde se uz povoljnije cene mogu kupiti neke dragocenosti.

Istorija nastanka i postojanja zalagaonica

Zalagaonice u kojima se za čuvanje nekog predmeta plaća naknada, da bi isti predmet ili ostavili zalagaonici ili ponovo od nje otkupili za istu cenu, poznato je još odavnina starim Grcima, Rimljanima ali i na istoku, još pre 3000 godina starim Kinezima. Kasnije su Amerikanci napravili zalagaonice popularnim.

Postojanje zalagaonica je poznato kroz istoriju i mnogi važni događaji su bili potpomognuti zahvaljujući postajanju zalagaonica. Tako je kraljica Izabela položila u zalog svoje dragocenosti kako bi finansirala put oko sveta Kristofera Kolumba. Kralj Edvard III je takođe dao u zalog svoje vredne predmete kako bi došao do novca koji mu je bio potreban za rat protiv Francuske.

Prva zalagaonica u London je stigla još 1338. godine. Zalagaonice su služile i za humanitarne svrhe. Franjevački monasi su 1450. godine osnovali zalagaonicu u kojoj su davali novčanu pomoć  bez interesa. Simbol zalagaonica u formi tri sfere je napravila poznata italijanska porodica Mediči iz Firence u pokrajni Lombardija. Još danas se zalagonice nazivaju Lombard. U bankama i savremenom vidu zalagaonica postoji termin Lombard kredit, gde se se kao zalog daju hartije od vrednosti.

U Hong Kongu postoje šalteri kroz koji se ostavlja založeni predmet I tokom te transakcije ne dostaje  privatnost klijenta. U Indiji agenti ne rade u zalagaonicama, nego idu od vrata do vrata i razgovaraju sa ljudima kojima je potreban novac.  Na Tajlandu ima puno zalagaonica koje su ili državne ili se otvaraju privatno.