CKM

Povišen očni pritisak često izaziva zabrinutost, ali ne znači uvek hitnu opasnost. Problem nastaje kada se vrednosti duže održavaju iznad normale i postepeno oštećuju vidni nerv – često bez očiglednih simptoma. 

U nastavku ćete saznati kako se pritisak meri, koji su glavni rizici i šta možete učiniti preventivno.

Zašto je očni pritisak važan: trendovi i rizici

Intraokularni pritisak određuje se ravnotežom između proizvodnje i odlivanja očne tečnosti. Kada odliv nije adekvatan, tečnost se nakuplja i povećava opterećenje na unutrašnje strukture oka, uključujući vidni nerv. Normalan raspon kreće se između 10 i 21 mmHg, ali pojedinci imaju različite bazne vrednosti.

Rizik raste sa godinama – nakon 40. godine broj osoba sa povišenim vrednostima se udvostručava. Nasledne predispozicije, dijabetes, dugotrajna upotreba kortikosteroida i visoka kratkovidost dodatno povećavaju verovatnoću.

Ključna razlika: povišene vrednosti nisu isto što i glaukom. Neko može dugo imati vrednosti iznad 21 mmHg bez oštećenja vidnog nerva, dok drugi razviju glaukom i pri pritisku unutar „normalnog“ opsega. Zato se dijagnoza ne postavlja na osnovu pojedinačnog merenja, već se prati stanje vidnog nerva i vidnog polja tokom vremena.

Sve više ljudi dolazi na kontrole jer su čuli za glaukom ili im je povišeni pritisak slučajno otkriven tokom rutinskog pregleda. To je pozitivan trend – rana detekcija omogućava praćenje i intervenciju pre nego što nastanu nepovratne promene.

Kako se meri očni pritisak i šta znače rezultati

Najčešće korišćena metoda je aplanaciona tonometrija– lekar blago pritisne rožnjaču specijalnim instrumentom nakon lokalne anestezije u obliku kapi. Postupak traje nekoliko sekundi i nije bolan, ali zahteva preciznost. Rezultat se izražava u milimetrima žive (mmHg).

Druga opcija je beskontaktna tonometrija, poznata po metodi puhanja vazduha.

Uređaj ispušta kratki mlaz vazduha prema oku i meri otpor rožnjače. Metoda je brža i ne zahteva anesteziju, ali je manje precizna od aplanacione tonometrije.

Često se koristi za inicijalni skrining u optičarskim radnjama u Beogradu ili bilo kom većem gradu, koje pored provere dioptrije nude i osnovno merenje očnog pritiska.

Pojedinačno merenje ne govori mnogo. Vrednosti variraju tokom dana – obično su više ujutru, a niže uveče. Zato se kod sumnje na glaukom radi dnevna kriva: pacijent dolazi na merenja u različito vreme kako bi se utvrdile dnevne fluktuacije.

Šta znači rezultat? Ako je vrednost 22 mmHg, to ne mora značiti bolest, ali zahteva dodatno praćenje. Ako je 28 mmHg i vidni nerv pokazuje znake oštećenja, lekar može preporučiti terapiju. Ako je rezultat normalan, ali postoje drugi faktori rizika (porodična istorija, starost), kontrole se obavljaju redovno.

Praktične mere za praćenje i smanjenje rizika

Ne postoji jednostavan način da kod kuće snizite intraokularni pritisak kao što snižavate krvni pritisak, ali možete uticati na faktore koji doprinose stabilnosti.

Fizička aktivnost pomaže. Umerena aerobna vežba – brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla – može privremeno smanjiti vrednosti za 2-3 mmHg. Efekat traje nekoliko sati, ali redovno vežbanje poboljšava protok krvi u oku i smanjuje sistemski krvni pritisak, što indirektno štiti vidni nerv.

Zdrava ishrana ima manju, ali merljivu ulogu. Unos antioksidanasa (zeleno lisnato povrće, bobičasto voće, riba bogata omega-3 masnim kiselinama) podržava zdravlje mrežnjače i vidnog nerva. Izbegavanje ekstremnih unosa – previše kofeina ili alkohola – pomaže da se smanje nagle fluktuacije vrednosti.

Lekovi su standardna terapija kada su vrednosti stalno povišene. Najčešće se koriste kapi koje smanjuju proizvodnju očne tečnosti ili povećavaju njen odliv kroz drenažne kanale. Terapija zahteva disciplinu – propuštanje doza smanjuje efikasnost, a neredovno korišćenje može dovesti do napredovanja bolesti.

Redovne kontrole su jedini pouzdan način praćenja. Ako ste u grupi rizika, oftalmolog će preporučiti provere svakih 6-12 meseci. Kod dijagnostikovanog glaukoma kontrole su češće – svakih 3-4 meseca, uz merenje vidnog polja i OCT skeniranje vidnog nerva.

Kada potražiti stručnu pomoć i gde pronaći podršku

Ako primetite naglo zamagljen vid, bol u oku, crvenilo ili krugove oko svetla, javite se hitno – to mogu biti znaci akutnog glaukoma, stanja koje zahteva brzu intervenciju.

Međutim, većina slučajeva povišenog pritiska nema simptome, što je razlog zašto su redovne provere ključne.

Osnovnu procenu možete obaviti u optičarskim radnjama koje nude sveobuhvatne usluge – pored izbora naočara i sočiva, mnoge lokacije imaju opremu za merenje pritiska i mogu vas uputiti na dalje preglede.

Kada birate kvalitetne naočare, obratite pažnju i na UV zaštitu – dugotrajna izloženost suncu može doprineti razvoju katarakte i drugih problema koji dodatno opterećuju oči.

Ako vam je dijagnostikovan povišen pritisak ili glaukom, oftalmolog će pratiti stanje i odlučiti da li je potrebna terapija. U nekim slučajevima, kada kapi ne daju adekvatan efekat, mogu se razmotriti laserski tretman ili hirurška intervencija.

Podrška postoji i kroz edukativne programe – mnoge bolnice i klinike organizuju radionice za pacijente sa glaukomom, gde možete naučiti kako pravilno primenjivati kapi, razumeti dijagnozu i postaviti pitanja stručnjacima.

Povišen očni pritisak nije automatski razlog za paniku, ali jeste signal da obratite pažnju. Razlika između blagih fluktuacija i ozbiljnog problema leži u praćenju, razumevanju rezultata i spremnosti na reakciju kada je potrebno. Kada znate šta treba da pratite i kada, kontrola postaje navika – ne teret. Za još zanimljivih tekstova, pogledajte naš sajt!