CKM

Vantelesna oplodnja (VTO) se često preporučuje parovima koji imaju određene probleme s plodnošću ili koji se suočavaju s teškoćama u začeću na prirodan način. Evo nekoliko situacija u kojima se VTO, odnosno IVF može preporučiti:

1. Problemi sa spermom: Ako muškarac ima nisku brojnost, nisku pokretljivost ili abnormalnu morfologiju spermatozoida, IVF može biti preporučena metoda kojom se omogućava direktan unos sperme u jajnu ćeliju.
   
2. Problemi sa jajovodima: Ako žena ima oštećene ili blokirane jajovode, što otežava putovanje jajne ćelije do materice, VTO može biti preporučena kao metoda koja zaobilazi ove probleme.
   
3. Endometrioza: Endometrioza može negativno uticati na plodnost žene. U takvim slučajevima, VTO se može preporučiti kao metoda kojom se omogućava začeće van tela, bez ometanja endometrioze.
   
4. Neobjašnjena neplodnost: U nekim slučajevima, parovi mogu imati neplodnost koja nije jasno definisana ili objašnjena. VTO može biti preporučena kao metoda kojom se povećava šansa za uspešno začeće.
   

Važno je napomenuti da je svaki slučaj jedinstven, te je konačna odluka o preporuci IVF-a uvek individualna i zavisi od razgovora s lekarom, koji će uzeti u obzir specifične okolnosti i medicinsku istoriju.

Druge metode koje mogu doneti uspešno začeće

Osim vantelesne oplodnje (IVF), postoje i druge metode koje mogu pomoći u određenim slučajevima problema s plodnošću. Ove metode mogu se koristiti samostalno ili u kombinaciji s IVF-om, u zavisnosti od individualnih okolnosti. Neki od njih su:

1. Intrauterina inseminacija (IUI): Ovo je postupak koji uključuje unošenje obrađene sperme direktno u matericu žene. IUI se često koristi kao prva metoda za parove s blagim problemima s plodnošću ili za one koji imaju probleme s plodnošću nepoznatog uzroka.
   
2. Hormonska stimulacija ovarijuma: Ova metoda podrazumeva primenu hormonskih lekova kako bi se stimulisao rast i sazrevanje više jajnih ćelija u jednom ciklusu. Ovo može povećati šanse za prirodno začeće ili povećati broj jajnih ćelija koje će biti dostupne za postupak IVF-a.
   
3. Hirurške intervencije: U nekim slučajevima, hirurške intervencije mogu biti potrebne da bi se rešili anatomski problemi koji ometaju plodnost, poput otvaranja ili uklanjanja blokiranih jajovoda ili uklanjanja lezija endometrioze.
   
4. Donacija gameta: U određenim situacijama, kada su problemi s jajnim ćelijama ili spermom nepremostivi, mogu se koristiti donirane jajne ćelije ili spermatozoidi za postupak IVF-a.
   
5. Preimplantaciona genetska dijagnostika (PGD): PGD je postupak koji se može sprovesti tokom IVF-a kako bi se identifikovali genetski poremećaji u embrionima pre njihovog transfera u matericu. Ovo može biti korisno za parove koji su nosioci genetskih poremećaja ili koji su prethodno imali nekoliko neuspešnih pokušaja implantacije.
   

Ove su samo neke od metoda koje se mogu koristiti u kontekstu problema s plodnošću. Važno je da se posavetujete s lekarom ili specijalistom za fertilitet kako biste dobili najbolje moguće savete i informacije o opcijama koje su vam dostupne.

Za kraj 

Čekanje na bebu može biti emocionalno iscrpljujuće iskustvo za mnoge parove. Lečenje neplodnosti i dolazak do najbolje terapije je složen i dugotrajan proces koji zahteva mnogo vremena, energije i emocionalne angažovanosti.

Važno je da parovi budu svesni ovih potencijalnih izazova i traže emocionalnu podršku ako osećaju da treba. 

Obratite se stručnjaku za fertilitet ili terapeutu koji ima iskustva u podršci parovima koji prolaze kroz pokušaje i postupke, kako biste dobili podršku i strategije za suočavanje s emocionalnim izazovima.