CKM

Uslovni otpust omogućava osuđenima da budu ranije oslobođeni iz zatvora, pre nego što su izdržali celokupnu predviđenu kaznu. Za ostvarivanje ovog prava, moraju biti zadovoljeni određeni kriterijumi. Koji su to tačno kriterijumi i kako osuđenik može da iskoristi svoje pravo na uslovni otpust?

Kako se odlučuje o uslovnom otpustu?

Da bi se osuđenik kvalifikovao za uslovni otpust u Srbiji, osnovni zahtev je da je izdržao najmanje dve trećine svoje zatvorske kazne. Takođe, neophodno je da se ponašanje osuđenika tokom izdržavanja kazne tako poboljšalo da postoji opravdana pretpostavka da će se na slobodi ponašati bez problema. Ovo posebno znači da osuđenik neće počiniti novo krivično delo do isteka perioda na koji je osuđen.

Kada sud razmatra mogućnost uslovnog otpusta, detaljno proučava izveštaje zatvorske ustanove u kojoj je osuđenik bio smešten. Sud ima diskreciono pravo da odluči da li će uvesti elektronski nadzor, poznat kao nanogica, kao deo uslova za uslovni otpust. Odluka o tome zavisi od različitih faktora, uključujući prirodu krivičnog dela, ponašanje osuđenika i verovatnoću ponavljanja dela. 

Sud ne donosi ove odluke automatski; umesto toga, osuđenik treba da podnese molbu za uslovni otpust kako bi sud mogao pažljivo da razmotri njihovu situaciju pre donošenja konačne odluke.

Molba za uslovni otpust

Nakon što osuđenik odsluži najmanje dve trećine svoje zatvorske kazne, stiče pravo da podnese molbu za uslovni otpust kako bi zatražio ranije puštanje na slobodu. Ovu molbu može da podnese osuđenik sam ili njegov branilac. 

Sud može odbaciti molbu ukoliko je podneta od strane osobe koja za to nije ovlašćena ili ako osuđenik nije ispunio predvišeni minimum za odluženje kazne. Takođe, razlog da molba za uslovni otpust bude odbijena može biti i prethodni pokušaj ili uspešno bekstvo iz zatvora.

Ako molba bude prihvaćena za dalje razmatranje, sud će zatražiti izveštaj o ponašanju osuđenika iz ustanove gde izdržava kaznu, koji će oceniti da li je svrha kažnjavanja postignuta. Pored toga, sud će zatražiti i mišljenje poverenika zaduženog za izvršenje krivičnih sankcija, kako bi se osiguralo sveobuhvatno razmatranje molbe. 

Kako treba da izgleda molba za uslovni otpust

Primer molbe za uslovni otpust može da varira u formi, ali je važno da sadrži određene bitne informacije koje omogućavaju sudu da razmotri zahtev. U naslovu dokumenta, neophodno je naznačiti ime suda kojem se molba upućuje, kao i ime i prezime podnosioca. 

Takođe, bitno je navesti broj presude na osnovu koje je osuđeni upućen na izdržavanje kazne zatvora, kao i identifikacioni broj postupka izvršenja, koji se obično nalazi na pozivu za izdržavanje kazne. U samom tekstu molbe, treba navesti tačan datum početka izdržavanja kazne, kao i vrstu kazne koja se izdržava. 

Takođe je važno naglasiti da je osuđeni izdržao barem dve trećine kazne, uz navođenje drugih relevantnih okolnosti koje potvrđuju ispunjenje uslova za uslovni otpust. Na kraju mora da stoji potpis podnosioca molbe. 

Kada neko ko je osuđen dobije dozvolu za uslovni otpust, to ne znači da je odmah oslobođen zatvorske kazne koju je dobio. Tokom uslovnog perioda, osoba mora da ispuni određene uslove. Ako prekrši te uslove ili počini novo krivično delo dok je na uslovnom otpustu, može se desiti da ga opozovu. To znači da će morati da se vrati u zatvor i da odsluži ostatak kazne.

Kada sud donosi odluku o opozivu uslovnog otpusta?

Opoziv uslovnog otpusta je odluka koju donosi sud i služi kao sankcija za osobu koja nije ispoštovala dogovorene uslove ili je zloupotrebila slobodu koju je dobila.

Prema članu 47 Krivičnog zakonika sud će oduzeti slobodu na uslovnom otpustu ako osoba, dok je na uslovnom otpustu, počini ozbiljnija krivična dela za koja se dobija duža zatvorska kazna. Sud takođe može oduzeti uslovni otpust ako osoba, dok je na uslovnom otpustu, počini manja krivična dela ili ne ispuni druge uslove koje je sud postavio. 

Kada sud odlučuje o oduzimanju uslovnog otpusta, razmotriće vrstu, razlog i okolnosti krivičnog dela. Ova pravila važe i ako osoba bude optužena za krivično delo koje je počinila pre nego što je dobila uslovni otpust.

Ako se uslovni otpust oduzme, osoba će morati da završi kaznu u zatvoru. Deo kazne koji je osoba već odslužila će biti uzet u obzir prilikom izricanja nove kazne, ali vreme provedeno na uslovnom otpustu se ne računa. Ako osoba bude osuđena na zatvorsku kaznu do jedne godine, a uslovni otpust nije oduzet, uslovni otpust će se produžiti za vreme koje je osoba provela na izdržavanju te kazne.

Sud može oduzeti uslovni otpust najkasnije u roku od dve godine od dana kada je istekao. Osoba koja je osuđena na doživotni zatvor može biti puštena na uslovni otpust najduže petnaest godina od dana kada je prvi put puštena.