CKM

Mnoge pripadnice nežnijeg pola danas praktikuju da nose bogato ukrašen nakit. Nekima su minđuše favorit, a opet nekim damama su to isključivo narukvice i prstenje, odnosno drugi komadi nakita. 

U principu, danas nakit ima isključivo svrhu da doprinese spoljašnjem izgledu žene, dok je u davna vremena korišćen i u druge svrhe. 

Poznato je da su još antički narodi i te kako izrađivali nakit, samo što se razlikovao princip izrade i naravno materijali koji su korišćeni. 

Interesantna je informacija je da su muškarci bili ti koji su nosili prvobitne minđuše. Prema dostupnim istraživanjima, to se zbivalo na području drevne Mesopotamije, a otkriveni su materijalni ostaci u grobnicama, koje se nalaze u gradu Uru i koje datiraju iz perioda od oko 2 500 godina pre Hrista. 

Razlog zbog koga su muškarci drevne Mesopotamije nosili minđuše je taj što je postojalo verovanje da je srž inteligencije upravo u ušima. Iz tog razloga su muškarci bili ti koji su nosili prvobitne minđuše, što je uticalo na to da budu zaštićeni od zlih duhova i da sa božanstva mogu tako da uđu u njihova tela. 

Staroegipatske minđuše 

Nisu zaostajali ni drevni Egipćani za ovom kulturom. Poznato je da su i oni nosili minđuše, te da su to najpre činili faraoni, a tek nešto kasnije su minđuše počele da nose i žene i to uglavnom one iz visokog društva. 

Staroegipatske minđuše su bile izrađivane od zlata, a pretpostavlja se da je to bilo zato što je zlato asocijacija na sunce, odnosno na vrhovnog egipatskog boga. Zlato je korišćeno i zato što se verovalo da privlači pozitivnu energiju i da će ljudi koji nose minđuše od tog materijala biti blagosloveni. 

A izuzev zlata, za izradu minđuša u Starom Egiptu su korišćeni i mnogi drugi plemeniti materijali. 

Minđuše u Staroj Grčkoj i u Starom Rimu 

Potpuno suprotno od Starog Egipta, u Starom Rimu su na početku minđuše nosili isključivo robovi, a u Staroj Grčkoj su ih nosile prostitutke.

Vremenom su i svi ostali članovi društva počeli da ih nose. I u drevnoj Grčkoj i u drevnom Rimu su minđuše bile izrađivane od različitih materijala, odnosno od drveta najpre za siromašne, a od zlata za bogate. 

Srednjovekovne minđuše

Čuveni mračni srednji vek je doprineo tome da široko bude zabranjena upotreba nakita, pa samim tim i minđuša. To je čak išlo dotle da je katolička crkva tokom 13. veka uvela zvanično zabranu bušenja ušiju. Kao opravdanje za tu odluku je navođeno da je čovek stvoren prema liku božijem i da mu je zabranjeno bilo kakvo menjanje. Iz tog razloga su minđuše kao znak protesta u to doba nosili isključivo ljudi, koji su se smatrali otpadnicima od društva, kao što su bili gusari, lopovi i uopšteno pripadnici nižih klasa.

Nedugo nakon toga, početkom 16. veka se minđuše ponovo vraćaju u modu. Upravo u tom periodu dolazi i do razvoja juvelirskog zanata. Čak su postojali juveliri, koji su bili isključivo specijalizovani za izradu minđuša.

U srednjovekovnoj Srbiji je nošenje minđuša bilo rezervisano za pripadnike viših slojeva društva. U to doba su muškarci, koji su bili jedina deca svojih roditelja, nosili takođe minđuše, što se smatralo određenom vrstom privilegije.

Minđuše u savremeno doba

Iako i danas postoje muškarci koji nose minđuše, obično oni probuše samo jedno uvo i to u određenom periodu života. Međutim, ipak su minđuše danas definitivno rezervisane za pripadnice nežnije pola. Izrađuju se od najrazličitijih materijala, a čini se da se tvorci utrkuju ko će napraviti originalniji proizvod.