CKM

U jednom trenutku u životu može doći trenutak da je potrebno potražiti starački dom ili za sebe ili što je češće za dragog člana porodice. Ta odluka nije ni malo laka.

Mi smo socijalna bića i imamo potrebu za drugim ljudima, a u starosti se možemo osećati usamljeno jer se krug prijatelja sužava (smrt voljene osobe može još i da pojača ovaj osećaj) i onda dom kao mesto za druženje može biti dobro rešenje protiv usamljenost. Na žalost, i razni zdravstveni problemi (nepokretnost, demencija,..) mogu biti razlog za smeštanje u dom. Ponekad je potrebna stručna medicinska nega koju ukućani ne mogu da pruže i dom je jedino rešenje. Odlazak u dom kod starih osoba može izazvati strah od promene koja ih čeka i brigu oko prilagodjavanja. Članovi porodice, s druge strane, mogu osetiti strah da li će u domu njihovi roditelji dobiti adekvatnu pažnju i negu.

Potraga za odgovarajućim domom nije jednostavna. Obično se za dom odlučujemo u poslednjem trenutku kada su sve druge mogućnosti iscrpljene (nakon povrede, loma, dijagnostifikovanog alchajmera,..) a domovi su često ograničenog kapaciteta i nije lako naći mesto pogotovo u onim sa dobrom lokacijom, cenom ili dobrim uslovima.

Prilikom traženja doma nekoliko stvari utiče na izbor: lokacija, cena, asortiman usluge koje se nude i to sve treba uklopiti sa vašim potrebama i finansijskim mogućnostima. Takodje, velika je briga da li će se u domu prema vašim najmilijima ophoditi lepo, koliko će mu poklanjati pažnju, da li je kvalitet hrane dobar,.. U ovom tekstu ćemo vam dati neke korisne savete koji vam mogu olakšati potragu bilo da tražite privatni ili državni dom.

Licencirani domovi za stare

Prvi i najvažniji uslov je da dom ima licencu za rad. Licencu odnosno dozvolu za rad izdaje nadležno ministarstvo. Postojanje licence vam može pružiti sigurnost u rad doma i nadu da će vaši članovi porodice tamo biti tretirani kako treba. Starački dom treba da ispuni standarde vezane za kapacitet, opremljenost, stručnost kadra,… Nakon što Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izvrši kontrolu u domu za negu starih lica izdaje mu potvrdu da je bezbedan i da ispunjava zadate uslove.

Spisak licenciranih starački domova nalazi se na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i redovno se ažurira. Savetujemo vam da obavezno proverite da li dom koji želite da odaberete ima licencu u tom trenutku (dešava se da dom ima suspenziju dozvole ili da mu bude oduzeta).

Koliko košta dom za stare

Veoma često, na žalost, cena je odlučujući faktor prilikom izbora doma. Raspon u kojem se kreću cene su od nekoliko stotina evra mesečno tako da nisu svi u mogućnosti da biraju dom bez obzira na cenu. Prosečna cena je od 300 do 500 evra mesečno, a u privatnim i oko 700 evra.

Po pravilu cena zavisi od kvaliteta usluge koja se nudi, lokacije i zdravstvenog stanja korisnika. U cenu je obično uključen 24 časovni nadzor medicinskog osoblja i nega, ishrana (pun pansion – tri obroka i dve užine), organizovanje društvenih i kulturnih aktivnosti, pregledi domskih lekara, fizioterapeut,… Lekovi koje korisnik koristi nisu uračunati u cenu.

Na cenu utiče i lokacija – da li je u centru grada ili na periferiji, kako je povezan sa gradskim prevozom i da li je jednostavno doći do njega. Blizina doma tj. mogućnost da se bude u kontaktu sa osobom mnogima je izuzetno bitno prilikom izbora.

Faktor koji utiče na cenu je i stanje budućeg korisnika staračkog doma. Zavisi da li je u pitanju mentalno očuvana osoba ili ne. Takodje, i da li je nezavisna (pokretna), poluzavisna ili zavisna (nepokretna). Na žalost, ne mogu svi domovi da prime sve korisnike jer nemaju resurse za teža stanja.

Ponuda staračkih domova u Beogradu

Smeštaj u dom za stare može da bude trajni ili privremeni. Privremeni smeštaj je kada je osobi potrebno da bude u domu samo dok se ne oporavi od neke operacije. Pored mesta za ovakve hitne slučajeve domovi imaju svoje kapacitete i ne smeju da ih prekorače. Prenatrpan dom može dovesti do lošije usluge jer osoblje ne može svakom da pruži neopodnu pažnju i negu. Za neke domove postoji lista čekanja jer su im puni kapaciteti. Kapaciteti privatnih domova nisu veliki – 5, 10 ili 15 korisnika pa i tu mogu biti liste čekanja. Državni imaju veće kapacitite ali je velika i potražnja jer su jeftiniji.

Sobe u domovima mogu biti jednokrevetne, dvokrevente, trokrevetne, sa ili bez toaleta ili apartmani. U nekim privatnim domovima postoji i mogućnost apartmana za bračne parove. Naravno, cena zavisi od vrste sobe i komfora koji se nudi. Najčešće u domovima je odvojen deo za korisnike koji zahtevaju veću pažnju (teško pokretni ili nepokretni, demencija, hronične bolesti,..).

Nega starih lica u domovima

Kako državni tako i privatni domovi moraju imati stručne timove. Timovi se sastoje od lekara, medicinskih sestra, socijalnih radnika, negovatelja, fizioterapeuta, logopeda, radnika zaduženih za higijenu. Nega starih lica bi trebalo da je personalizovana i da podrazumeva konstantne medicinske usluge. I ako je potrebno da se uključuju i drugi stručnjaci i specijalisti.

Zaposleni u domovima pored stručnosti treba da poseduju ljubaznost i strpljenje u radu sa korisnicima. Neki domovi ističu ljubaznost svog osoblja jer smo svi svesni da lepa reč može mnogo da znači, pogotovo u tim godinama. Medicinske sestre i negovateljice brinu o odgovarajućoj ishrani starih lica, njihovom zdravstvenom stanju i prepisanim terapijama. U cilju što veće bezbednosti i bolje nege neki domovi imaju 24 časovni video nadzor.

Društveni život u staračkom domu

Sigurno ne najbitniji faktor, ali ipak važan je i ponuda društvenih i kulturnih aktivnosti u domu. Stari ljudi mogu biti vrlo željni druženja tako da je mogućnost razvijenog socijalnog života u domovima značajna stavka.

Aktivnosti bi trebalo da su raznovrsne i da su prilagodjenje korisnicima. Pored dnevnog boravka u kojem se korisnici mogu okupljati i družiti, domovi mogu u ponudi imati i organizovanje proslava rodjendana, Nove godine i ostalih praznika, zatim dnevne aktivnosti u prisustvu socijalnih radnika,  organizovanje raznih izleta, poseta crkvi, turnira u igranju različitih društvenih igra (šah, domine,…). Takodje, mogu imati i razne muzičke dogadjaje (plesne večeri, koncerte,..), kreativne radionice, kao i posete kulturnim manifestacijama.

Odluka o odlasku u starački dom i izbor budućeg doma su definitivno stresni i zahtevaju vreme i posvećenost. Proces traženja podrazumeva informisanje o ponudi, uslovima, prikupljanju preporuka i obilasku domova uzetih u razmatranje. Nemojte zaboraviti da sa bližnjima podelite svoje strahove i brige, da pokažete medjusobno razumevanje i da se tokom perioda traženja doma ili prilikom donošenja odluke ako je potrebno posavetuje i sa stručnjacima (psiholozima, andragozima, psihoterapeutima).