Kolika je važnost reciklaže za očuvanje životne sredine?
Jedna od glavnih tema u poslednje vreme je zagađenje vazduha i kako ono utiče na naše zdravlje i budućnost. Razlozi koji su doveli do ovakvog kvaliteta vazduha su brojni i potrebno je shvatiti da čak i one stvari koje se u prvi mah čine kao da nemaju veze sa ovim problemom, ipak imaju uticaja.
Reciklaža je jedan od tih problema, tj. nedostatak svesti o značaju reciklaže ne samo za bolji kvalitet prirode, nego i kada je u pitanju kvalitet života ljudi. Za recikliranje je potrebno malo volje, truda i vremena ali rezultati koji se dobijaju su neprocenjivi i neophodno je uvesti ovu malu rutinu u svakodnevni život.
Značaj reciklaže
Osnovni princip reciklaže je pravilno odlaganje materijala koji se više ne koristi i iako ovo zvuči krajnje jednostavno, u praksi je skroz drugačija situacija. Reciklaža ima važan uticaj na životnu sredinu i njeno pravilno održavanje i predstavlja najbolji način da se svi prirodni resursi sačuvaju i obnove.
Pod pojmom reciklaža se uglavnom smatra razvrstavanje otpada i odnošenje istog u reciklažne centre. Najbitnija stvar u ovom procesu je uklanjanje teško razgradivih materijala iz prirode i onemogućavanje njihovog negativnog uticaja na prirodu i njene stanovnike.
Koji materijali se recikliraju?
Gotovo sve što koristimo može da se reciklira, potrebno je samo znati najbolji način kako da se ophodimo prema raznim vrstama materijala. Kada su u pitanju papir i karton, zanimljiva činjenica je da se oni mogu reciklirati nekoliko puta, ne gubeći puno u formi i sastavu.
Sa druge strane kada su u pitanju plastika i staklo, ukoliko se ne recikliraju, mogu godinama da ostanu netaknuti u prirodi jer je njihov proces razgradnje izuzetno spor. Električni i elektronski otpad se najmanje reciklira te je neophodno podići svest o značaju reciklaže ovih materijala i njihovoj štetnosti ukoliko se ne odlože pravilno.
Problem sa mikroplastikom
Najnovija istraživanja su pokazala da se čak i u majčinom mleku, koje je važilo za najzdraviju vrstu hrane za bebe, nalazi mikroplastika. Ovaj podatak nije preveliko iznenađenje jer se plastika nalazi svuda oko nas i potrebni su vekovi kako bi ovaj materijal potpuno nestao u prirodi.
Kada je u pitanju sredina u kojoj živimo i odgovarajuća zaštita životne sredine, neophodno je razmisliti kako se od prvih dana života ljudi suočavaju sa problemom neodgovarajuće recikliranih materijala. Prema nekim podacima, čovek na nedeljnom nivou unese zabrinjavajuću količinu plastike, čak veličine kreditne kartice, što može da bude opasno po zdravlje.
Smanjuje se zagađenost vode
Apel da se sačuva čista voda je više od čiste propagande i iza ovoga stoji ozbiljna mogućnost da se količina vode koja se može koristiti za piće sačuva. Jedan od najvećih problema je količina otpada koji završi u vodenim prostranstvima pa smo tako svedoci velike količine plastike u morima, industrijskog otpada koji se prazni u reke ali i velike količine štetnih materija koje pronalaze svoj put do vode. Recikliranjem se smanjuje broj otpada koji se nalazi u prirodi, a samim tim i blizu vode koju je potrebno održavati čistom i nezagađenom kako bismo imali resurse vode za piće.
Manje smeća na deponijama
Ljudska populacija je dostigla cifru od čak osam milijardi što je veliki uspeh s obzirom na pandemiju koja još uvek traje. Ovo podrazumeva i sve veću količinu otpada koja se stvara i uglavnom većina završava na deponijama, usled manjka reciklaže. Veliki broj deponija nema potrebnu infrastrukturu, jasne propise o odlaganju i vrsti otpada kao ni reciklažni centar koji bi mogao da posluži za sortiranje otpada.
Reciklažom se smanjuje količina otpada na deponijama, materijali koji se recikliraju se mogu ponovo koristiti i samim tim se i smanjuje količina štetnih i toksičnih materija koje nastaju na otpadima.
Recikliranje je aktivnost koja ne zahteva puno truda niti edukacije, ali može da napravi značajnu razliku u našim životima. Potrebno je razmisliti o očuvanju životne sredine i kako mi kao pojedinci i zajednica možemo da pomognemo u njenom obnavljanju.