Da li roditelji treba da prisluškuju i proveravaju svoju decu? Razlozi za i protiv
Jedna od najčešćih dilema, pre svega moralnih, jeste u vezi sa prisluškivanjem dece. Mi to zapravo radimo da bismo umirili misli koje nas muče mesecima, danima ili čak godinama. Kada u nešto nismo sigurni, kada mislimo da nas neko uporno laže ili kada nekoga po svaku cenu želimo da zaštitimo onda pribegavamo korišćenju prisluškivača.
I neko će reći da ta metoda nije moralna, da nikako nije ispravna, ali i dalje ima mnogo onih koji se iz raznih razloga, opravdanih ili ne, odlučuju da iznajme ili kupe prisluškivač. Situacije u kojima se koriste su veoma raznovrsne. Ljudi ih koriste kako bi otkrili prevaru i otklonili sumnje da ona postoji, kada žele da zaštite decu ili da ih kontrolišu, zatim zbog posla…
U ovom tekstu ćemo se osvrnudi na prisluškivanje dece od strane roditelja, kao o jednom od najčešćih prisluškivanja. Postoje oni koji to odobravaju i oni koji to nikako ne odobravaju. Zato smo se potrudili da saznamo koji su to razlozi kojima se vode i jedni i drugi. Mi smo uvek za poštovanje privatnosti i građenje odnosa poverenja između roditelja i dece, što prisluškivanje zasigurno ugrožava.
Zaštita dece bez obzira na sve
Kada ljudi dozvole sebi da prisluškuju svoju decu? Najčešće onda kada počnu da sumnjaju ili veruju da je bezbednost njihove dece ugrožena. Naravno da je svima zdravlje, bezbednost i sreća dece na prvom mestu i mnogi ne uspevaju da ostanu prisebni kada pomisle da je to ugroženo.
Deca nekada nisu svesna svih opasnosti, koliko god im roditelji pričali šta sve može da im se dogodi i na šta moraju da obrate pažnju. Nekada će se naravno naći u situaciji o kojoj čak nisu ništa ni čuli, u situacij iz koje neće znati da se izvuku. Nekada će zbog društva prihvatiti neke stvari za koje dobro znaju da nisu prihvatljive.
Dakle, realno postoji rizik da se tako nešto uvek dogodi. Možda je nekada i potrebno da se dogodi kako bi naučili lekciju. Ne možete decu kontrolisati neprestano, 24/7, jer bi to bilo previše paranoično i vašem detetu ne biste učinili usluge, već bi samo moglo da bude gore.
Ipak, u situacijama kada su roditelji već propustili da na vreme spreče da dete da postane deo lošeg društva i kada je na korak od ozbiljnih problema, mnogi pribegavaju upravo prisluškivačima. Na taj način mogu sa sigurnošću da utvrde u kojim tačno problemima se njihova deca nalaze, šta i ko im preti i čime su ugroženi. A onda je i mnogo lakše reagovati i boriti se i preduzeti sve potrebne mere ili makar učiniti sve što je moguće.
Preteranom kontrolom nećete postići ništa
Prevelika kontrola vodi u paranoju, koja stvara pritisak koji dete ne može da podnese. Pored toga, gubi se osećaj poverenja koji je vrlo važan za emotivni razvoj deteta. Ako ste jednom i prisluškivali i pri tom se uverili da je sve u redu, opustite se, nemoje da ponavljate istu grešku. Nikako nije dobro da stalno koristite prisluškivače, jer to nikako nije pravilan način za vaspitavanje dece, a onda možete i da zaboravite na otvoren odnos sa detetom. Sama činjenica da imate potrebu da prisluškujete svoje dete znači da su vaši odnosi jako loši i da između vas ne postoji odnos poverenja i poštovanja, a za to su uvek roditelji krivi. I zato pokušajte da umesto korišćenja prisluškivača razgovarate sa detetom, da probate da nađete metode koje će mu pomoći da prebrodi krizu u kojoj se nalazi, a da ujedno prevaziđete i krizu koja postoji u vašem međusobnom odnosu.