Stvari koje roditelji ne bi trebali da rade umesto svoje dece

Preplavljeni ljubavlju prema našim mališanima, mi roditelji se svakodnevno trudimo da zadovoljimo sve njihove potrebe i obezbedimo uslove koji su neophodni za njihov normalan rast i razvoj. Rukovođeni željom i čvrstom namerom da naša deca imaju srećno detinjstvo, spremni smo da podredimo sve tom cilju.

Međutim, tu postoji jedan veliki problem. Naime, često se dešava da detetu priskačemo u pomoć i radimo umesto njega mnoge stvari kojima je dete već doraslo i ima realnih kapaciteta da ih samostalno uradi. Na taj način, iz najbolje namere, nesvesno stojimo na putu detetovog uspešnog osamostaljivanja.

Evo nekih situacija kada bi roditelji trebali da se povuku i da dopuste svojim mališanima da preuzmu inicijativu.

#1 Pustite dete da samo bira s kime će da se druži

Deca jesu nedovoljno zrela, ali ipak imaju već izgrađene kriterijume po kojima procenjuju sa kime će da da se druže i da se igraju. Često se dešava da roditelji insistiraju i vrše pritisak da se njihovi mališani druže i lepo slažu dok oni ispijaju kafu i ćaskaju

Međutim, morate imati u vidu da i deci, kao i odraslima, nečije društvo može da odgovara ili ne odgovara, da vaše dete nije u obavezi da voli da se druži sa drugom decom samo zato što vi govorite i mislite tako i zato što vama odgovara druženje sa roditeljima te dece. Dete ima pravo na svoje mišljenje i pravo na izbor sa kime će da se druži, a na roditeljima je da pokažu da to mišljenje duboko uvažavaju.

#2 Nemojte da radite domaće zadatke umesto deteta

Školske obaveze su detetov zadatak. Niko ne kaže da trebate po svaku cenu da inisistirate da dete samostalno uradi svaki domaći zadatak. Naprotiv, morate priskočiti u pomoć detetu oko izrade domaćeg zadatka onda kada je to neophodno.

Vi najbolje poznajete svoje dete, pratite njegov rad, upoznati ste sa rezultatima koje ono postiže u školi, te imate sasvim dovoljno informacija na osnovu kojih možete da procenite da li je vaše dete u stanju da ispuni određeni zadatak i da li može da ga uradi samostalno. Budite mu podrška, ali mu stavite do znanja da ćete mu pomoći tek onda kada ono najpre uloži sopstveni trud i kada mu pomoć zaista bude neophodna.

U suprotnom, ukoliko svaki domaći zadatak radite zajedno, dete će veoma brzo shvatiti da roditelj može da odradi sve što i ono samo može, a njegov trud će biti sve manji. Tako će dete polako početi da odrasta u osobu bez inicijative, zavisnu i lenju, koja očekuje konstantnu pomoć od drugih. U jednom trenutku u kasnijim godinama, dete će se naći u problemu jer neće biti sposobno da važne zadatke obavlja samostalno, bez nečije pomoći. A vi tada možda nećete biti pored njega.

#3 Dopustite detetu da samostalno rešava konflikte sa svojim vršnjacima

Ne treba da žurite i da se odmah uključujete u raspravu i sitne razmirice vaših mališana i njihovih drugara. Budite strpljivi i dajte šansu deci da samostalno razreše čarke i konflikte koji su najčešće bezazleni. Dete će samo potražiti pomoć ili savet ukoliko proceni da ne može bez vaše pomoći da razreši sukob.

#4 Ne odgovarajte umesto deteta na pitanja koja su upućena njemu

Ovo je izuzetno važno, jer dopuštanjem detetu da odgovori na pitanje koje mu je upućeno negujete njegovu individualnost. Na primer, kada ga neko pita: „Koliko imaš godina“? A mnoge mame brže-bolje odgovaraju umesto deteta: „Već nam je četiri“. Posle bezbroj ponavljanja ovakvih i sličnih situacija kod deteta se razvija otpor i blagi strah šta i kako sme da kaže u komunikaciji sa odraslima. Detetu nedostaje samopouzdanje, te se proces osamostaljivanja postepeno produžava i traje znatno duže nego što bi zaista trebalo.

#5 Neka dete ima slobodu da samostalno uređuje svoju sobu

Od najmlađih dana postepeno uključujte dete tokom sređivanja njegove sobe. Onda kada ono bude fizički doraslo tom poslu, pustite ga da svoju sobu uređuje samostalno. Njegova soba je njegov lični prostor i ono treba da izgradi naviku da taj prostor samostalno održava. Već sa polaskom u školu, dete će moći (i imati tu naviku) da samostalno namesti krevet u kome je spavalo, da složi posteljinu, pokupi stvari i odloži ih uredno na odgovarajuće mesto.

Ovo je jedan od najboljih i najlakših načina da dete postepeno usvaja odgovornost, što je itekako važno za uspeh u školi i kasnije tokom života na poslovnom planu.

I za sam kraj, drage mame i tate, zapamtite dobro – koliko god da osećate potrebu da pomažete svojoj deci –dete treba da se što pre osamostali, to je njegov najveći interes. Samostalnost, samopoštovanje, samopouzdanje, odgovornost… sve su to ključne osobine koje će vašem detetu širom otvoriti vrata uspeha na svim životnim poljima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *