Šta poreska inspekcija najčešće kontroliše?
Pozivima poreske inspekcije se niko ne raduje. Čak i ako ste potpuno sigurni da je poslovanje vođeno po propisima, uvek postoji ono zrnce sumnje da je negde nešto možda propušteno.
Svi poreski obveznici imaju obavezu da poštuju poresku regulativu naše zemlje. Određene poreske obaveze obveznici odrađuju sami, po principu samooporezivanja i to na osnovu sopstvenog tumačenja propisa. S tim u vezi, javlja se i strah da su prilikom obračuna nastali propusti, koji mogu rezultirati ozbiljnim posledicama.
Šta bi poreski obveznici trebalo da znaju o poreskoj kontroli?
Poreska kontrola se vrši na osnovu godišnjeg plana poreske kontrole, koji donosi Ministarstvo finansija. U obzir se uzima raspoloživi broj poreskih inspektora i broj radnih sati koji se može utrošiti na kontrolu.
Poreska kontrola zvanično počinje kada Poreska uprava ili Uprava javnih prihoda dostavi nalog za poresku kontrolu. Poreski obveznik je u poziciji da podnese usmeni prigovor kojim traži odlaganje početka poreske kontrole. U tom slučaju, poreski obveznik je u obavezi da usmeni prigovor obrazloži i da u roku od 24 časa od momenta prijema naloga za poresku kontrolu podnese i pisani prigovor. Poreska uprava donosi zaključak o prigovoru.
Na samom početku kontrole, poreski obveznik bi trebalo od inspektora da zatraži identifikaciju putem službene legitimacije. Poreski obveznik ima pravo da prisustvuje poreskoj kontroli, a u obavezi je da poreskom inspektoru na zahtev da objašnjenja, te da mu omogući pristup traženoj dokumentaciji (dokumentaciji koja se tiče poreske kontrole). Stručnjaci preporučuju da se od inspektora zatraži da svoje zahteve prosledi u pisanoj formi, te da se objašnjenja i izjave takođe prilože u pisanoj formi, kako bi ostao svojevrstan pisani trag iza celog procesa.
Zakonodavac predviđa “načelo postupanja u dobroj veri” koje, između ostalog, podrazumeva da se učestalost i trajanje poreske kontrole svede na nužnu meru. Ako je u vezi određenog pitanja već sprovedena poreska kontrola, nema potrebe da se inspektor ponovo vraća na to pitanje i zahteva obrazloženje od obveznika. U takvim slučajevima, Poreska uprava već raspolaže potrebnim informacijama i smatra se gubitkom vremena ako se iste informacije ponovo traže, umesto da se već zaprimljene informacije analiziraju po službenoj dužnosti.
Poreska kontrola može rezultirati pokretanjem prekršajnog ili krivičnog postupka. Kazne za prekršaje su novčane i iznose: za preduzetnike i pravna lica u proseku između 50 hiljada i 2 miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 10 do 100 hiljada dinara, za fizičko lice od 5 do 150 hiljada dinara.
Šta poreska inspekcija najčešće kontroliše?
Predmet poreske kontrole mogu da budu različiti javni prihodi, ali se inspektori najviše interesuju za PDV, poreze i doprinose. Obračun PDV-a je poreskim inspektorima vrlo interesantan jer se određuje samooporezivanjem. Obveznici sami podnose prijavu s istaknutim iznosom poreza za prethodni prometni period, iznosom obračunatog poreza na sopstveni promet dobara i usluga i razlikom između ta dva iznosa, koja se dalje uplaćuje u budžet.
Kontrolišu se i porezi i doprinosi koji se isplaćuju po odbitku, kao što su porez na zarade zaposlenih i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Ispituju se i isplate s računa privrednog društva, kao i slučajevi podizanja gotovine u korist vlasnika, za njegove lične potrebe i ličnu potrošnju. U pitanju su takozvane “neopravdane isplate”, koje su poreskim inspektorima posebno zanimljive.
Na meti poreskih obveznika često su i dodatne uplate od osnivača iz inostranstva. Prema mišljenju Ministarstva finansija, računovodstveno evidentiranje dodatnih uplata bi trebalo izvršiti u korist ukupnog kapitala ili obaveza prema članovima društva, u zavisnosti od odluke skupštine društva i njihove namene. Ukoliko nije izvesno da će dodatne uplate biti vraćene članovima društva i ne postoji odluka o momentu vraćanja dodatnih uplata, dodatne uplate bi trebalo evidentirati u korist računa 322 – Statutarne i druge rezerve. Ako je u odluci jasno navedena obaveza, kao i rok vraćanja dodatne uplate, dodatnu uplatu bi trebalo evidentirati u korist računa 469 – Obaveze prema članovima društva.
Usluge pozicioniranja se takođe kontrolišu. Dešava se da dobaljvači naknadno kupcu odobre rabat za proizvode koje su mu prodali, na ime pozicioniranja svojih proizvoda u prodajnim objektima kupca. Cilj je postavljanje proizvoda na određenim mestima koja obezbeđuju bolju vidljivost u objektu, a pretpostavlja se da će rezultirati boljom prodajom i većom potražnjom. U ovom slučaju bi trebalo knjižiti naknadu za uslugu pozicioniranja koju kupac pruža dobavljaču i nema mesta za nelegalno umanjenje obaveze i PDV-a. S tim u vezi, kupac bi trebalo da izda fakturu za pruženu uslugu. U suprotnom, i kupcu i dobavljaču slede kazne.
Menadžment usluge su takođe često u fokusu poreske kontrole. Pod menadžment uslugama se vode usluge upravljanja, ljudskih resursa, administracije… Ove usluge u praksi često ostaju nedokumentovane ili adekvatna dokumentacija izostaje, te se ne vode kao rashod u Poreskom bilansu.
Ukoliko želite da izbegnete glavobolju svaki put kada poreski inspektor najavi kontrolu, prvi korak jeste da pronađete knjigovodstvenu agenciju od poverenja. Teško je ispratiti sve zakonske izmene i voditi računa o regulativama kada vam vođenje sopstvenog posla već oduzima dosta vremena u toku dana. Zapravo, to i nije zadatak vlasnika kompanija, nego je upravo zato tu knjgovodstvena agencija. Knjigovođa od poverenja će na sebe preuzeti sve zadatke koji se tiču finansija, slati pravovremena obaveštenja i omogućiti da svaku posetu poreske inspekcije dočekate bez stresa.