CKM

Jasan i pravilan govor jedna je od osnovnih veština koje koristimo svakog dana, bilo da izražavamo misli, postavljamo pitanja, radimo, učimo ili gradimo odnose sa drugima. Ipak, za veliki broj dece i odraslih to nije tako jednostavno.

Govorne smetnje, iako česte, često ostaju neprepoznate ili zanemarene, jer se pogrešno veruje da će sve doći na svoje ili da su one samo faza. Takvo razmišljanje često odlaže pravovremenu intervenciju i otežava kasnije napredovanje, kako u obrazovnom tako i u socijalnom smislu. Savremeni pristupi govorno-jezičkoj terapiji pokazuju da se najveći pomaci dešavaju kada se problem prepozna rano i kad se tretman vodi multidisciplinarno. 

Govorne smetnje kod dece i odraslih

Govorne smetnje ne pogađaju isključivo decu, iako se najčešće tada uočavaju. One mogu biti prisutne i kod odraslih koji nisu pravovremeno prošli logopedsku terapiju, ali i kod onih koji su doživeli određene traume, neurološke poremećaje ili nagle promene u govornoj funkciji. Kod dece se govorne smetnje najčešće javljaju u vidu otežane artikulacije, sporog govorno-jezičkog razvoja, mucanja, kašnjenja u govoru ili nemogućnosti da se održe u konverzaciji.

Kod odraslih, problemi mogu biti različitog uzroka, od traumatskih povreda, moždanog udara, Parkinsonove bolesti do stresa i anksioznosti. Oni se najčešće ispoljavaju kao otežana fluentnost, nagle promene u brzini govora, izbegavanje određenih reči ili osećaj da se misao ne može pretočiti u rečenicu. U oba slučaja, rana detekcija i sistemska podrška igraju važnu ulogu. Što se pre započne sa vežbama i terapijom, veće su šanse da se govor dovede do nivoa koji omogućava samopouzdanu i efikasnu komunikaciju.

Kako ORL ordinacije doprinose pravilnom govornom razvoju

Iako se govorne smetnje često posmatraju kao logopedski ili psihološki problem, neophodno je isključiti i fizičke uzroke, poput oštećenja sluha, deformiteta nepca, povećanih krajnika ili problema sa disajnim putevima. Tu na scenu stupaju ORL ordinacije, koje igraju ključnu ulogu u otkrivanju organskih prepreka pravilnom govoru. Specijalisti otorinolaringologije iz ORL ordinacije mogu sprovesti detaljne preglede sluha, ispitatati stanje nosa, ždrela i grkljana, kao i analizirati prohodnost disajnih puteva. 

Kod mnoge dece, hronično zapušen nos ili slabiji sluh predstavljaju osnovni razlog zašto ne mogu jasno čuti ili pravilno izgovarati određene glasove. Bez adekvatnog tretmana, napredak kod logopeda može biti usporen ili neefikasan. Zato je važno da se svaki ozbiljniji govorni problem sagleda timski, uz saradnju logopeda, psihologa i ORL lekara. Kombinacijom funkcionalne dijagnostike i terapije, ORL ordinacije pružaju važan uvid u fizičke uzroke i daju preporuke za dalje korake, bilo da je reč o medikamentima, operativnim zahvatima ili upućivanju na dalju rehabilitaciju. 

Kako prepoznati disleksiju, mucanje i slične izazove

Disleksija, mucanje i druge govorno-jezičke smetnje često se manifestuju ne samo kroz govor, već i kroz način na koji osoba razume, čita i piše. Disleksiju karakterišu teškoće u obradi pisanog jezika, sporo čitanje, zamenjivanje slova i poteškoće u pisanju, dok mucanje uključuje ponavljanje slogova, iznenadne pauze u govoru i napor prilikom izgovaranja reči.  Zabrinjavajuće je kada dete starije od četiri godine i dalje izostavlja glasove, koristi vrlo jednostavne rečenice ili izbegava komunikaciju. 

Kod školske dece, problemi sa čitanjem i pisanjem ne znače nužno lenjost ili nedostatak truda, često je u pitanju neurološka osnova koja zahteva stručnu pažnju. Kod odraslih, gubitak fluentnosti ili blokade u govoru takođe mogu biti znak ozbiljnijih problema i zahtevaju pažnju. Kombinacijom testova i posmatranja moguće je precizno odrediti sa kakvom vrstom smetnje se osoba suočava i napraviti plan daljeg rada. I, što je najvažnije,  uz odgovarajuću podršku, većina izazova može biti uspešno prevaziđena.

Vežbe za pravilan izgovor

Vežbe za artikulaciju i razvoj govora mogu se prilagoditi uzrastu, stepenu teškoće i konkretnom cilju. Kod dece se često koriste kroz igru, pesmice i ritmičke aktivnosti kako bi se razvijala motorika govornog aparata. Vežbe disanja, pokreta lica i izgovaranja pojedinačnih glasova predstavljaju osnovu na kojoj se gradi tečan i jasan govor. Za odrasle, vežbe mogu biti zahtevnije, uključujući i složenije rečenice, korekciju brzine govora, vežbanje izražajnosti i pravilno akcentovanje.

Vežbe se često kombinuju sa snimanjima, radom pred ogledalom i auditivnim povratnim informacijama, kako bi se osoba oslobodila stega i izgradila sigurnost u verbalnoj komunikaciji. Nije dovoljno povremeno raditi vežbe, već je neophodno da one postanu deo svakodnevne rutine. Kroz redovno ponavljanje i ohrabrivanje, izgovor se značajno poboljšava, a s njim i osećaj samopouzdanja u razgovoru, prezentovanju i međuljudskim odnosima.

Jasan govor je most između misli i sveta. Kroz reči komuniciramo, izražavamo emocije, gradimo odnose i učimo. Kada taj most nije stabilan, ceo tok komunikacije postaje otežan. Važno je ne zanemarivati prve znakove, već ih prepoznati kao poziv na akciju. Rečima zaista menjamo svet, ali da bi to bilo moguće, važno je da ih prvo naučimo da izgovaramo bez prepreka.