Promene na grliću materice i kondilomi

  1. Kolposkopija

Kolposkopija predstavlja minimalno invazivnu proceduru, gde se uz pomoć aparata – Kolposkopa, posmatra vrat (cerviks/grlić) materice, vagina i vulva kako bi se potencijalno uočile maligno transformisane (kancerogene) ćelije ili abnormalne ćelije koje mogu postati kancerogene.

Kolposkopija, zajedno sa Papa testom, brisevima (vaginalni, cervikalni) i ultrazvukom čini kompletan ginekološki pregled.

Metoda se vrši tako što pacijent legne na operativni sto, kao što bi uradio i za vreme Pelvičnog (karličnog) pregleda. Doktor zatim ubacuje Spekulum u Vaginu kako bi je adekvatno otvorio. Ovim se zidovi vagine pojačano distenziraju kako bi se što lakše uočio grlić materice (koji se i pregleda). Potom se cerviks očisti uz pomoć sirćetne (acetatne/etanske) kiseline za lakšu vizualizaciju promena na vratu materice (ovaj rastvor uklanja nagomilan mukus, viskoznu tečnost, u ovom predelu i omogućava bolji pogled). Ponekad, kiselina može da izazove osećaj blagog peckanja i žarenja. Nekada se nakon kiseline stavljaju rastvori koji imaju ulogu da naglase abnormalna područja uterusa. Jedan od njih je Lugolov rastvor (Šilerova proba). Na kraju se postavlja Kolposkop, kojim se posmatra grlić, koji Vas ne dodiruje niti ulazi u Vas. Postavlja se što je bliže moguće Vagini.

Ukoliko, tokom kolposkopije, Vaš doktor primeti određene promene na cerviksu, uzeće Biopsiju tkiva onog dela cerviksa koji izgleda abnormalno. Biopsija predstavlja uzimanje tj. uklanjanje male porcije bilo kog tkiga (u ovom slučaju materice) koja se šalje na pregled kod Patologa. Patolog, gledanjem uzorkovanog tkiva pod mikroskopom, može identifikovati abnormalne (nenormalne) ćelije. Dok kolposkopija može samo sugerisati na prisustvo kancerogenih ili prekancerogenih ćelija, samo biopsijom se može postaviti konačna/finalna dijagnoza.

Postoje dve vrste biopsija. U jednoj se uzima tkivo sa spoljašnje strane cerviksa dok se u drugoj uzorkuje tkivo unutar samo otvora grlića materice (koje se ne može uočiti kolposkopom). U nekim slučajevima se koriste i lokalni anestetici kako bi privremeno umrtvilo/ukočilo područje pre biopsije. Ponekad je potrebno uzeti više bioptata. Sama kolposkopija traje 10-20min.

Kolposkopija je praktično bezbolna. Možete osetiti blagi pritisak tokom postavljanja Spekuluma kao i blago peckanje za vreme ispiranja vrata materice različitim rastvorima. Ukoliko Vam se uzme biopsija, moguć je osećaj nelagodnosti. Većina žena ga opisuje kao oštri ubod ili menstrualno grčenje.

24-48h pre same procedure, potrebno je prestati sa korišćenjem bilo kakvih vaginalnih lekova, krema ili pena. Tokom ovog perioda takođe nemojte imati Vaginalni seks i izbegavajte stavljanje tampona ili bilo kakvih predmeta/produkata (poput vaginaleta). Nemojte zakazivati kolposkopiju tokom menstrualnog krvarenja (menzes može otežati vizualizaciju cerviksa) i obavezno obavestite doktora o tome da li ste trudni ili postoji šansa da jeste.

  1. Papa test

Papa ili Papanikolau test jeste skrining procedura koja utvrđuje postojanje cervikalnog kancera. Testom se proverava da li postoje kancerogene ćelije ili ćelije koje imaju predispoziciju (potencijal) da postanu iste (prekancerogene) u grliću materice.

Papanikolau test je zapravo Cervikalni bris koji otkriva displazije ovog područja. 

Ovim testom se uzorkuju ćelije cerviksa, gde se prethodno postavlja Spekulum koji širi zidove vagine kako bi grlić bio uočljiviji i onda se uzima bris. Ćelije bivaju poslate u laboratoriju gde se proučavaju pod mikroskopom od strane patologa koji može da identifikuje abnormalne ćelije. Neke ćelije, uzete ovim načinom, se mogu ispitati na postojanje HPV-a zbog mogućeg rizika od nastanka maligniteta. 

Treba razlikovati HPV test od Papa testa. HPV testovi ispituju postojanje određenih tipova HPV koji su asocirani sa nastankom karcinoma grlića materica, tkz. Onkogeni tipovi. Postoje mnogi tipovi ovog virusa, međutim nisu svi povezani sa kancerogenom promenom. Ova dva testa se mogu vršiti istovremeno, koristeći iste korake (uzimanje skrepinga cerviksa tj. uzorkovanje ćelija). Tokom njihovog slanja ka laboratoriji, kliničar je u obavezi da naglasi da li patolog (u laboratoriji) treba da ispita postojanje kancerogenih i prekancerogenih ćelija (Papa test), HPV (HPV test) ili oba.

Koliko često treba raditi Papa test zavisi od više faktora. Među njima su starost, anamneza (medicinska istorija) i rezultati poslednjeg Papa/HPV testa. Obično se sa skrininzima počinje od 25 godine, i smatra se da posle 65 više nisu potrebni (Ministarstvo zdravlja Srbije preporučuje redovne ginekološke preglede 3 godine od početka polnih odnosa, a najkasnije u 21 godini života). Generalno, test se vrši:

GodineFrekfencija testa
<21Nije potreban
21-29Svake 3 godine
30-65Svake 3. Godine samo Papa test ili svakih 5. Godina sa Papa/HPV ko-testom (istovremenim testom)
>65Nije potrebno ukoliko ste imali adekvatne skrininge (gore navedene), sa normalnim rezultatima i sa malim rizikom od razvića kancera

Ipak, određeni faktori mogu uticati na povećanu učestalost Papa testa pre ali i posle 65 godine. Neki od njih su: Imunokompromitovani pacijenti (sa npr. HIV infekcijom), pacijenti koji su već bili lečeni od cervikalnog kancera itd..Žene koje su bile podvrgnute Histerektomiji (potpunom uklanjaju materice pa samim ti i cerviksa) i koje nemaju istoriju postojanja raka grlića materice ne moraju da rade skrining.

Treba napomenuti da nekoliko dana pre Papa testa ne treba: Imati vaginalni seks, koristiti tampone, vaginalne kreme i lekove, kontracepciju i lubrikant. Isto, nemojte zakazivati pregled u toku menzesa (menstrualnog krvarenja). Sam test traje nekoliko minuta, u većini slučajeva je bezbolan ali moguć je osećaj nelagodnosti. Možete imati blago krvarenje nakon završetka testa (retko), ali ne bi trebalo da osetite nikakav bol i grčeve.

  1. HPV i Kondilomi

Papiloma virusi su brojna grupa virusa koji pripadaju porodici Papilomaviridae. Oni koji izazivaju infekcije kod čoveka su označeni kao Humani papilomavirusi i do sada nije potvrđena infekcija ljudi sa papilomavirusima drugih vrsta. Do sada je identifikovano više od 200 HPV tipova, a za pojedine je potvrđen onkogeni potencijal (mogućnost izazivanja maligniteta) te su podeljeni na tipove sa visokim i niskim onkogenim potencijalom tj. visoko i nisko rizične HPV tipove.

HPV je najčešći uzročnik karcinoma grlića materice i polnih bradavica – Kondiloma.

HPV se prenosi direktnim kontaktom sa inficiranom osobom preko kože, seksualnim kontaktom, u toku porođaja i veoma retko tokom trudnoće. Najznačajniji put prenošenja je Seksualni. HPV infekcije mogu biti asimptomatske ili klinički ispoljene. U toku same infekcije, virus stimuliše deljenje (proliferaciju) ćelije epitela (kože ili sluzokoža) tkd. dolazi do pojave Papiloma.

To su epitelni izraštaji na koži – Bradavice i sluzokoži – Papilomi. Ako postoje u genitalnoj (polnoj) regiji, onda se zovu Kondilomi. Promene se obično javljaju 3 meseca posle infekcije, ili u rasponu od 3 nedelje do 8 meseci. Genitalna HPV infekcija je jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija na svetu.

Prevencija HPV infekcije: Zaštićeni seksualni odnosi (upotreba kondoma, smanjenje broja seksualnih partnera), rano postavljanje dijagnoze cervikalnog carcinoma (kontrola kod ginekologa i rađenje Papa testa) i profilaktička vakcina (vakcina koja se daje pre HPV infekcije). Vakcinacija se primenjuje kod dece starosti 9-15 godina, mladih žena do 26. godina (tkz. “Catch up” vakcinacija bez obzira da li su bile ili su trenutno inficirane virusom) i mladih muškaraca do 21. godine života.

Vakcina izaziva dugotrajan imunitet koji traje minimum 10 godina. Dosadašnji rezultati kliničkih studija o efikasnosti HPV vakcine pokazuju da ista poseduje visoku efikasnost i pruža adekvatnu zaštitu od nastanka infekcije grlića materice sa HPV tipovima koji su prisutni u vakcini.

Kondilomi predstavljaju veoma zaraznu bolest. Različito se ispoljavaju kod muškaraca i žena. Kod muškaraca se javljaju mali zaravnjeni izraštaji genitalne regije, blede ili ruzičaste promene koje podsećaju na karfiol i smeđe i hrapave ploče oko anusa (perianalno). Kod žena se mogu javiti pojedinačno ili u grupicama izraštaja koje takođe podsećaju na karfiol.

Kada je reč o dijagnostici, ona je problematična. HPV se ne može veštački kultivisati, serologija se takođe retko radi (nalaz antitela) jer najčešće ne dolazi do stvaranja antitela i zato se u najvećem broju slučajeva pristupa Molekularnim metodama (metodama kojima se detektuje virusna DNK i njeni delovi). U okviru njih imamo Skrining metode kojima se detektuje samo prisustvo virusa (PCR npr.) i Metode Genotipizacije kojima se identifikuje tip HPV (DNK sekvenciranje npr.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *