CKM

Astma je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva koja se manifestuje otežanim disanjem, sviranjem u plućima, kašljem i osećajem stezanja u grudima. Ova bolest može varirati od blage i povremene, do ozbiljne i životno ugrožavajuće. U svetu se broj obolelih stalno povećava, a astma je postala jedna od najčešćih hroničnih bolesti kod dece i odraslih. Razumevanje simptoma, okidača i dostupnih metoda lečenja ključno je za održavanje kvaliteta života obolelih i njihovu svakodnevnu funkcionalnost. U ovom tekstu detaljno ćemo objasniti šta je astma, koji su njeni simptomi, kako se postavlja dijagnoza, koji su uzroci i faktori rizika, te kako se pravilno leči i kontroliše.

Šta je astma i kako je prepoznati?

Astma je hronično oboljenje koje zahvata disajne puteve, odnosno bronhije, koje postaju upaljene i preosetljive na različite iritante. Kada dođe do kontakta sa iritantima, disajni putevi se sužavaju, luče višak sluzi i javlja se grčenje mišića bronhija, što vodi do otežanog disanja. Ovi napadi mogu biti blagi i kratkotrajni, ali i ozbiljni i zahtevati hitnu medicinsku pomoć.

Prepoznavanje astme često počinje kroz simptome kao što su hronični kašalj, naročito noću ili rano ujutru, sviranje u plućima (vizing), osećaj stezanja u grudima i otežano disanje. Kod dece se često javlja učestalo kašljanje pri fizičkim naporima, dok kod odraslih simptomi mogu biti izraženiji tokom izlaganja alergenima ili zagađenju. Čistoća prostora u kome boravimo igra značajnu ulogu. Zbog toga mnogi ljudi angažuju agenciju za čišćenje sa višegodišnjim iskustvom kako bi smanjili prisustvo prašine, grinja i drugih potencijalnih okidača astme u zgradi gde žive.

Važno je naglasiti da astma može biti „tiha“ – bez izraženih simptoma – sve dok ne dođe do jačeg napada. Zato su redovne kontrole kod pulmologa i praćenje disajnih funkcija ključni za pravovremeno otkrivanje i sprečavanje komplikacija.

Koji su simptomi astme?

Simptomi astme mogu biti različiti kod svake osobe i često zavise od ozbiljnosti bolesti i izloženosti okidačima. Najčešći simptom je otežano disanje, koje se može javiti tokom fizičkog napora, noću ili pri kontaktu sa alergenima. Osobe koje pate od astme često opisuju da imaju osećaj da „ne mogu da udahnu do kraja“, što može izazvati paniku i dodatno pogoršati stanje.

Sviranje u plućima ili vizing je karakterističan zviždući zvuk prilikom disanja, najčešće pri izdisaju. Ovaj simptom se javlja kada su disajni putevi suženi i ispunjeni sluzi. Vizing može biti blag i jedva čujan, ali i veoma glasan, pogotovo tokom ozbiljnijih napada astme.

Uporan kašalj, naročito noću, jedan je od prvih znakova astme kod dece. Kod odraslih, kašalj može biti izazvan fizičkim naporom ili hladnim vazduhom. Ovaj simptom se često zanemaruje, a može biti jasan znak da su disajni putevi osetljivi i da postoji potreba za dijagnostikom.

Stezanje u grudima i osećaj nelagodnosti takođe su karakteristični. Ovi simptomi mogu izazvati nelagodnost prilikom spavanja i ometati svakodnevne aktivnosti. U slučaju pogoršanja, javljaju se simptomi astmatičnog napada: ekstremna otežanost disanja, plavičaste usne, konfuzija i nemogućnost govora celim rečenicama.

Uzroci i faktori rizika za astmu

Iako tačan uzrok astme nije u potpunosti poznat, nauka prepoznaje kombinaciju genetskih i faktora životne sredine kao glavne okidače. Deca čiji roditelji imaju astmu ili alergijske bolesti imaju povećan rizik da i sama razviju astmu. Pored naslednih faktora, postojanje atopijskog dermatitisa ili alergijskog rinitisa povećava šanse za pojavu astme.

Faktori sredine, kao što su izloženost duvanskom dimu, zagađenom vazduhu, česticama prašine, grinjama, polenu i dlakama kućnih ljubimaca, značajno utiču na razvoj i pogoršanje astme. Zato je važno voditi računa o čistoći prostora i izbegavati zagađene prostore.

Respiratorne infekcije u ranom detinjstvu takođe mogu doprineti razvoju astme, naročito ako dete ima sklonost ka alergijama. Hladan i suv vazduh, fizički napor ili emocionalni stres često mogu biti okidači napada kod već dijagnostikovanih pacijenata.

Upotreba određenih lekova (kao što su beta-blokatori) ili izloženost hemikalijama na radnom mestu mogu izazvati ili pogoršati simptome astme kod osetljivih osoba. Razumevanje ovih faktora rizika ključno je za prevenciju i kontrolu bolesti.

Dijagnoza astme – kako se postavlja?

Dijagnoza astme započinje temeljnom anamnezom, gde lekar uzima podatke o simptomima, njihovoj učestalosti i okidačima. Pulmolog će postaviti pitanja o porodičnoj istoriji bolesti, alergijama, prethodnim infekcijama disajnih puteva i svakodnevnim navikama pacijenta.

Nakon anamneze sledi klinički pregled, gde se stetoskopom osluškuju pluća, tražeći karakteristične zvuke poput sviranja ili škripanja. Međutim, klinički pregled nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, pa se pristupa objektivnim testovima.

Spirometrija je osnovna dijagnostička metoda kojom se meri kapacitet pluća i brzina izdaha. Ovaj test pokazuje da li postoji opstrukcija disajnih puteva i koliki je njen stepen. U nekim slučajevima, radi se test bronhodilatacije, gde se pacijentu daje lek za širenje disajnih puteva, a zatim se meri poboljšanje funkcije pluća.

U dijagnostici se koriste i dodatne metode: testovi alergije, FeNO test za merenje upale disajnih puteva, kao i rendgenski snimci ukoliko je potrebno isključiti druge bolesti. Pravovremeno i precizno postavljanje dijagnoze omogućava adekvatno planiranje terapije i sprečavanje komplikacija.

Lečenje i kontrola astme

Lečenje astme zahteva individualni pristup i dugoročno praćenje. Osnovna podela lekova uključuje kontrolne lekove koji se koriste svakodnevno za smanjenje upale disajnih puteva i lekove za brzo olakšanje koji se koriste u trenutku napada.

Inhalacioni kortikosteroidi su najvažnija grupa lekova za dugotrajnu kontrolu astme. Oni deluju tako što smanjuju upalu i smanjuju osetljivost disajnih puteva na okidače. Često se kombinuju sa bronhodilatatorima dugog dejstva, koji pomažu u održavanju otvorenih disajnih puteva.

Bronhodilatatori kratkog dejstva, poznati kao „pumpice“, koriste se kod akutnih simptoma i napada astme. Pacijenti moraju biti edukovani o pravilnoj upotrebi inhalatora i prepoznati znakove pogoršanja kada je potrebno primeniti lek.

Pored farmakološkog lečenja, veoma je važna i edukacija pacijenata, izbegavanje okidača i redovno praćenje funkcije pluća. Astma je bolest koja se može držati pod kontrolom ukoliko se pacijent pridržava preporuka lekara, pravilno koristi terapiju i vodi računa o svom životnom okruženju.

Astma je ozbiljno, ali kontrolisano hronično oboljenje koje zahteva pravilnu dijagnostiku, edukaciju i dugoročnu saradnju sa lekarom. Uz pravilno lečenje, izbegavanje okidača i redovne kontrole, astma ne mora da ograničava svakodnevne aktivnosti. Važno je da svaki pacijent i roditelj prepozna prve znake problema, obrati se stručnjaku i nauči kako da odgovorno brine o svom zdravlju i zdravlju svojih najmilijih. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.