CKM

Infekcija urinarnog trakta (IUT) je česta pojava kod žena, tokom trudnoće i kod žena u perimenupauzi i postmenopauzi. IUT-a utiču na kvalitet života obolelih pacijenata. Antibiotska terapija je efikasan pristup i smanjuje trajanje simptoma. Razvoj rezistencije, štetni efekti antibiotika i drugi povezani problemi dovode do uspostavljanja istraživačkog okvira za pronalaženje alternativnih pristupa u kontroli IUT-a. Prirodni pristupi su u velikoj meri korišćeni za lečenje različitih bolesti kako bi se poboljšali simptomi i takođe poboljšalo opšte zdravlje.

Lekovi na biljnoj bazi

Poslednjih godina povećana je upotreba lekovitog bilja u prevenciji i lečenju različitih bolesti. Dopunska terapija antibioticima lekovitim biljem pokazala je uglavnom sinergističke efekte. Mnoge studije su dokazale da biljni lekovi mogu značajno smanjiti otpornost bakterija na antibiotike. Dakle, u mnogim slučajevima, pacijenti mogu imati koristi od ove vrste terapije. 

Neka hemijska jedinjenja predstavljena u biljnim lekovitim jedinjenjima, evoluirala su da zaštite biljku od patogenih mikroorganizama i stoga mogu da spreče ili leče infekcije kod životinja. Mnoga od ovih jedinjenja se izlučuju kroz bubrege, tako da su posebno korisna kao urinarni antiseptički agensi. 

Arctostaphylos uva ursi (uva)

Uva ili medveđe grožđe je biljka čiji se listovi tradicionalno koriste zbog svojih diuretičkih svojstava. Biljka je korišćena za lečenje zaraznih bolesti, posebno za IUT-a, a efikasna je protiv E. coli (ešerihija) u bešici.

Treba napomenuti da na osnovu podataka iz laboratorijskih istraživanja dugotrajna izloženost sintetičkom hidrohinonu, koji se nalazi i u biljci, može biti kancerogena, tako da se preporučuje da se uzastopna konzumacija ovog biljnog leka ne produžava više od dve nedelje.

Tanini prisutni u ovoj biljci mogli bi da pojačaju in vitro antibakterijsko delovanje β-laktamskih antibiotika protiv S. aureus-a (MRSA) otpornog na meticilin. Shodno tome, zbog toga što ekstrakti cele biljke sadrže druge sastojke koji povećavaju antibakterijsko delovanje, preporučuje se upotreba celih biljnih ekstrakata.

Juniperus communis (kleka)

Kleka, pokazuje izvanredne antimikrobne aktivnosti. Prijavljeno je da su terpenoidi u listovima biljaka odgovorni za antibakterijsko i diuretičko dejstvo biljaka. Ulje kleke efikasno je protiv infekcija urinarnog trakta. List i bobice biljke, talođe pokazuju antimikrobno dejstvo protiv infekcija urinarnog trakta. Glavni antibakterijski sastojak ove biljke je terpinen-4-ol, isparljivo ulje, koje igra važnu ulogu u lečenju IUT-a. 

Treba napomenuti da isparljivo ulje kleke sadrži nefrotoksična jedinjenja, posebno ugljovodonične terpenoide. Međutim, ovi neželjeni efekti se mogu videti tek nakon primanja visokih doza koje daleko prevazilazile terapijsku dozu.

Ranije je dokazano da ekstrakti pokazuju diuretičku aktivnost a da ekstrat listova kleke pokazuju više diuretičke aktivnosti od isparljivog ulja, što sugeriše da i drugi sastojci doprinose diuretičkoj aktivnosti biljke.

Vaccinium macrocarpon (brusnica)

Biljka može biti potencijalno aktivna protiv ešerihije, vodećeg uzročnika infekcije urinarnog trakta posredovane bakterijama, smanjenjem vezivanja bakterija za zidove mokraćne bešike, gde je veća verovatnoća da će bakterije biti isprane tokom mokrenja. Unošenje soka od brusnice dovodi do merljive zaštite od osetljivih i rezistentnih sojeva ešerihije.

Brusnica sadrži proantocijanidine, koji su stabilna fenolna jedinjenja i doprinose anti-adhezionoj aktivnosti protiv ešerihije. Takođe, in vitro antibakterijska aktivnost ekstrakta i soka brusnice protiv drugih patogena je već ranije dokazana. Brusnica takođe sadrži druge biološki aktivne sastojke za koje se pretpostavlja da su odgovorni za njenu aktivnost.

Drugi mogući mehanizam delovanja brusnice može biti povezan sa zakišeljavanjem urina, međutim, to izaziva samo privremene efekte, a promene traju oko 15 minuta kod većine ljudi. Stoga ovaj mehanizam ne bi mogao biti relevantan.

Zbog ovih zdravstvenih prednosti ekstrakta brusnice, na tržištu postoje različite komercijalne formulacije ekstrakta. U akutnim situacijama uobičajena doza soka je 250-500 ml dva do tri puta dnevno, a za prevenciju je dovoljna 250-500 ml dnevno. Dostupni su i čvrsti oblici doziranja, kao što su kapsule koje sadrže koncentrovani ekstrakt brusnice. U akutnim situacijama preporučuje se uzimanje 2-3 kapsule dva do četiri puta dnevno i uzimanje kapsule dva do tri puta dnevno radi prevencije.

Vaccinium myrtillus (borovnica)

Borovnica se tradicionalno intenzivno koristi za lečenje i prevenciju IUT-a. Ekstrakti borovnice sadrže slične sastojke kao i ekstrakti brusnice, a ekstrakti imaju slična antiadhezivna dejstva protiv uropatogenih bakterija koje su značajno manje sposobne da prianjaju na zidove bešike. Tanini su najaktivniji sastojci ekstrakta borovnice protiv IUT-a.

Cinnamomum verum (cimet)

Cimet pokazuje antioksidativno i antibakterijsko delovanje. Sadrži bioaktivna fitohemijska jedinjenja koja su korišćena u lečenju IUT-a.

Trans-cinamaldehid kao esencijalno ulje je u stanju da inhibira formiranje biofilma ešerihije na urinarnim kateterima tako što je smanjuje dejstvo glavnih gena virulencije u bakterijama. Različiti mehanizmi su uključeni u antibakterijsko delovanje eteričnih ulja. 

Agathosma betulina (buču)

A. betulina je jedna od najstarijih poznatih biljaka za lečenje nekomplikovanih IUT-a. Listovi biljke sadrže razna fenolna jedinjenja i korišćeni su kao biljni lek za urinarne puteve, zbog diuretičkih i antiseptičkih svojstava. U studijama je pokazano da etanolni ekstrakt lista ove biljke pokazuju antibakterijsko dejstvo protiv E. coli, K. pneumoniae, P. mirabilis, P. aeruginosa, S. aureus, Staphylococcus saprophyticus, i E. faecalis. 

Armoracia rusticana (ren)

Ren se tradicionalno koristi za lečenje IUT-a. Pokazuje povoljne rezultate za prevenciju rekurentnih, upornih infekcija kod pedijatrijskih pacijenata. Izotiocijanati rena odgovorni za svoje antibakterijsko delovanje biljke. Pokazalo se da ova bioaktivna jedinjenja mogu da blokiraju patogeni proces penetracije uropatogene ešerihije u ljudske ćelije.

Hydrastis canadensis (Kanadski ljutić)

Tradicionalno se koristi za lečenje različitih bolesti kao što su poremećaji varenja, urinarne infekcije i kožne bolesti. Rizom, koren biljke proizvodi bioaktivne alkaloide i izohinolinske alkaloide. Ova bioaktivna jedinjenja mogu delovati slično kao proantocijanidini, koji se nalaze u brusnici, u inhibiciji bakterija da se zalepe za zidove bešike. Bioaktivni biljni alkaloid ove biljke ispoljava svoje antibakterijske aktivnosti protiv   IUT-a ometajući adheziju E. coli na epitel mokraćne bešike.

Equisetum arvense (rastavić, preslica)

Rastavić je jedan od najstarijih i najpoznatijih biljnih lekova. Biljka ima širok spektar terapeutskih svojstava kao što su antibakterijska dejstva. Pokazalo se da etanolni ekstrakt ove biljke pokazuje antibakterijsko dejstvo protiv patogena urinarnog trakta uključujući E. coli, K. pneumonia, P. mirabilis, P. aeruginosa, S. aureus, S. saprophyticus, i E. faecalis. Opšta poznata fitohemijska jedinjenja iz preslice su alkaloidi, fitosteroli, tanin, triterpenoidi i fenoli. Među njima su fenolna jedinjenja, posebno flavonoidi, prisutni u biljnim ekstraktima, odgovorni za antibakterijsko delovanje. Pokazalo se da esencijalno ulje biljke poseduje antimikrobno dejstvo širokog spektra protiv testiranih sojeva.

Urtica dioica (kopriva)

Kopriva se koristi za lečenje raznih bolesti kao što su artritis, reumatizam, IUT-a, kamen u bubregu i gingivitis.

Pokazalo se da biljni ekstrakti pokazuju antimikrobno dejstvo protiv različitih gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija. List ove biljke je vredan izvor biološki aktivnih jedinjenja koja pokazuju antimikrobno dejstvo i mogu se koristiti za lečenje zaraznih bolesti.

Treba napomenuti da uloga koprive u lečenju IUT-a može biti posledica diuretičkih aktivnosti ove biljke.

Plantago major L. (bokvica)

Bokvica se tradicionalno koristi za lečenje nekoliko bolesti kao što su zarazne bolesti, ublažavanje bolova i snižavanje temperature. Ova biljka se tradicionalno koristi u Iranu za plućne infekcije, čir na želucu i infekcije.

Terapija ishranom

Korišćenje hranljivih materija je sastavni deo upravljanja, prevencije i lečenja IUT-a. U većini slučajeva, mikronutrijenti su korišćeni u tu svrhu i tu su uključeni vitamini i minerali.

Vitamini

Vitamin C ima antimikrobno dejstvo i često se koristi kao važan dodatak antibiotskoj terapiji za urinarne infekcije. Vitamin C se smatra neenzimskim antioksidansom koji usporava proizvodnju slobodnih radikala i oksidaciju, što dovodi do jačanja imunog sistema, a nedostaci vitamina C mogu dovesti osobe u opasnost od infekcija zbog negativnog uticaja na imunološku funkciju.  

Formiranje struvitnih kamenaca je povezano sa bakterijama u urinarnom traktu, koje proizvode ureazu. Pokazalo se da vitamin može da modulira formiranje struvitnih kristala u prisustvu uropatogenih bakterija. Pokazalo se da bakterije u urinu mogu generisati nitrit tokom utinarne infekcije. Zakišeljavanje nitrita dovodi do stvaranja azotnog oksida (NO) i drugih reaktivnih azotnih oksida koji su toksični za širok spektar mikroorganizama. 

Vitamin A se koristi u lečenju IUT-a kod dece. Rezultati su pokazali da je suplementacija vitaminom A efikasan pristup za poboljšanje kliničkih simptoma IUT-a, kao i za smanjenje oštećenja bubrega i ožiljaka nakon akutnog pijelonefritisa. 

Suplementacija vitaminom D može ojačati sluznicu mokraćne bešike i obnoviti integritet epitela mokraćne bešike. Dodatno, s jedne strane, vitamin D može delovati kao posrednik lokalnog imunog odgovora u IUT-a, a sa druge strane, povećanje nivoa vitamina D dovodi do modulacije urođenog imunog sistema i obezbeđuje zaštitni odgovor na infekciju. 

Minerali

Uloga cinka (Zn) u lečenju infektivnih bolesti je opširno opisana. Pokazalo se da ovaj element povećava odgovor na lečenje kod mnogih infekcija i da je aktivan protiv različitih patogena kao što su E. coli, Mycobacterium tuberculosis, Salmonella typhi, i Streptococcus pyogenes.  Nivo cinka bi se čak mogao pretpostaviti kao faktor rizika za rekurentne IUT-a. 

Mikrobne infekcije su često povezane sa nedostatkom selena (Se). Glavna fiziološka svojstva ovog mikronutrijenta direktno se pripisuju njegovom prisustvu unutar selenoproteina. Selen je u određenoj koncentraciji bio efikasan u sprečavanju formiranja uropatogenog biofilma E. coli na urinarnim kateterima. Dalje, inhibitorni efekti su bili povezani sa smanjenjem ekspresije gena bakterija. 

Bakar (Cu), je esencijalni mikronutrijent za optimalnu urođenu imunološku funkciju, a nutritivni nedostatak ovog elementa dovodi do povećane osetljivosti na bakterijske infekcije. Ovaj element kao efektor domaćina može biti uključen u zaštitu od kolonizacije patogena u urinarnom traktu. 

Probiotici

Probiotici su živi mikroorganizmi koji kada se daju u određenom broju imaju zdravstvene koristi za domaćina. Klinički je dokazano da su probiotici efikasni u ubrzavanju oporavka posle IUT-a i smanjenju rekurentnih infekcija utinarnog trakta kod dece. Mora se naglasiti da, za bolju efikasnost probiotika, oni moraju biti sposobni da se kolonizuju u crevnom i/ili urogenitalnom regionu. 

Pored ovih prednosti, probiotici mogu proizvesti biosurfaktante koji inhibiraju rast uropatogena smanjenjem adhezije patogena na sluzokoži urinarnog trakta. Štaviše, laktobacili bi mogli da se agregiraju sa uropatogenima i blokiraju njihovu adheziju za urinarni trakt i takođe istisnu prethodno adherentne uropatogene iz uroepitela. Ovaj proces može stvoriti mikrookruženje u kome se inhibitorni proizvodi laktobacila mogu koncentrisati na patogene i stoga inhibirati patogene. 

Oralna primena viševrstnih probiotičkih formulacija pokazala je antimikrobnu aktivnost protiv patogena koji su odgovorni za vaginalnu disbiozu i infekcije. Pored toga, lokalizovana probiotička terapija je prepoznata kao jedna od najperspektivnijih terapijskih alternativa za prevenciju IUT-a u post-antibiotskoj terapiji.

Zaključak: Lečenje ne-antibiotskim agensima je dobar pristup za smanjenje rizika od nastajanja infekcije urinarnog trakta, a takođe i za smanjenje simptoma bolesti. Među ovim agensima pažnju privlače prirodne supstance, hranljive materije i probiotici. Svaki od ovih agenasa deluje po drugačijem mehanizmu, pa stoga njihova upotreba u jednom doznom obliku može da obezbedi prirodnu formulaciju koja je efikasna i za preventivne i za terapeutske pristupe u lečenju urinarnih infekcija.