CKM

Pica je verovatno jedno od najuniverzalnijih omiljenih jela širom sveta. Uz male izmene, mogu je jesti i deca i odrasli, vegeterijanci, vegani, alergični na gluten, pobornici zdrave ishrane… Zato se mnogi pitaju: kako do savršene pice? Od kuvara i kuvarica, preko običnih domaćinstava, pa do lanaca brze hrane i restorana, ovo je jedno od ključnih pitanja kad je reč o italijanskoj kuhinji.

Međutim, mnogi ni ne pomišljaju da jedan naizgled nebitni detalj može mnogo da utiče na to kakvog je ukusa pica. Da li biste ikada pomislili da kutije za picu imaju veliki uticaj na to kakvog je ona ukusa?

Ukoliko je vaš odgovor odričan i radoznali ste da saznate na koji način su kartonske kutije u vezi sa savršenim ukusom pice, nastavite da čitate. Kutija za pice je mnogo zanimljivija nego što se to na prvi pogled čini. Na kraju se uvek ispostavi da se najveće tajne kriju u malim cakama i trikovima.

Istorija kutija za pice

Smatra se da je prvi vid kutije za pice nastao još tokom XIX veka u Napulju. Naime, tada su napuljski pica majstori pice pakovali u posebne metalne kutije okruglog oblika i onda ih slali uličnim prodavcima pica.

Kutije za picu za jednokratnu upotrebu nastale su u Americi neposredno nakon Drugog svetskog rata. Tada su pice naglo postale vrlo popularne, pa su otvoreni i prvi lanci brze hrane sa kućnom dostavom.

U početku, pice su pakovali u najobičnije kartonske kutije. Međutim, one su vrlo brzo nakon što se stavi pica u njih postajale „mokre“ i cepale se. Drugi pica majstori su pice slali na tanjiru kog bi čvrsto obmotali papirom. Međutim, ni jedno ni drugo rešenje nije bilo idealno. Uvek bi postojala opasnost da pica ni ne stigne na željenu adresu, a nije bilo moguće ni više pica transportovati odjednom.

Prva kutija za picu od rebrastog kartona koja liči na današnje napravljena je tokom šezdesetih godina prošlog veka. Imala je otvore „za ventilaciju“ i bila napravljena bez upotrebe lepke, što je svakako značajno jer se ipak u nju pakuje hrana. Kombinacija ovakve kutije i materijala koji reguliše „vlažnost“ pokazala se kao najbolja do tada.

Lanac brze hrane sa nazivom Domino’s Pizza bio je prvi koji je koristio ogroman broj kutija za pice i radio mnogo kućnih dostava. Oni i danas postoje i drugi su najuspešniji američki lanac picerija, nakon Pizza Huta.

Kutije za pice danas

Ovaj „izum“ mnogo je olakšao transport pice koji je danas potpuno uobičajena stvar. Međutim, ne može svaka kartonska kutija biti odgovarajuća za ovaj posao. Ona mora da zadovolji neke kriterijume. Prvenstveno mora biti otporna, na neki način termalno izolovana, u stanju da reguliše vlažnost hrane, ali i jeftina i pristupačna. One se kupuju „na veliko“ i često personalizuju.

U poslednje vreme, kutija za picu služi i kao jedan vid reklame jer je na njima moguće štampanje željenog grafičkog sadržaja. Kutije koje se koriste za „gotove“, naručene i ispečene pice, razlikuju se od kutija za zamrznute pice koje su napravljene od drugačijih materijala i za niske temperature.

Kako kutija za picu može da utiče na njen ukus?

Posebna kombinacija materijala od kojih je kutija za picu napravljena čini je otpornom na vlažnost i masnoću. Otvori koji postoje na kutiji dozvoljavaju vlažnosti da ispari, odnosno dozvoljavaju pici „da diše“. Kutija za picu je osmišljena tako da prilikom transporta čuva sav kvalitet ovog specijaliteta. Sočnost i aroma pice treba da budu iste kad ona izađe iz pećnice i kad je iz kutije izvadi mušterija.

Kutija za picu mora dobro da funkcioniše na svim temperaturama i u svim godišnjim dobima – ona uvek picu mora da održava toplom. Smatra se da je temperatura pice od 70 do 85 stepeni idealna. Kutije čuvaju upravo tu idealnu temepraturu. U nekvalitetnim kutijama pica se ohladi već nakon deset minuta (a na niskim temperaturama još brže).

Ko više voli da jede hladnu picu u odnosu na toplu?

Sa druge strane, kvalitetna kutija sačuvaće hrskavost pice i neće je načiniti „gnjecavom“, a sočnost će i dalje biti tu. Zato je neophodno da kutija može da omogući kondenzaciju i da nije napravljena samo od najobičnijeg kartona koji ne može da izdrži duži transport i koji može da utiče na ukus i izgled pice.

Ekstremniji načini pakovanja pice

Zanimljivo je da neki restorani i lanci brze hrane greju kutije na posebnoj temperaturi, pa tek u tako zagrejanu kutiju stavljaju picu. Mnogi temperaturu kutija u koju smeštaju picu čuvaju kao kuvarsku tajnu.

Kutije za picu čuvenog pica lanca Pizza Hut imaju termometar na sebi. Na osnovu njegove boje, može se odrediti koja je temperatura pice. Kada je pica idealne temperature na kutiji crvenim slovima piše HOT. Kako se pica hladi tako slova postaju sve manje vidljiva, dok skroz ne nestanu. Ukoliko osobi koja je picu naručila ona bude dostavljena hladna, onda sledeću dobija potpuno besplatno. Termometar na ovakvim kutijama namenjen je smao za jednokratnu upotrebu.

Dodaci u kutiji za picu

Poželjno je da u kutijama postoji i jedan aluminijumski sloj koji će sprečiti kutiju da upija mast i picu da promeni ukus u dodiru sa kartonom. Jedno od jednostavnijih rešenja je da se u samu kutiju za pice stavi aluminijumska folija. Neko stavlja i voskirani papir unutar kutije za picu, mada se to ne preporučuje.

Još jedna korisna stvarčica je „čuvar pice“ – mala plastična spravica koja liči na sto, a koja se stavlja na sredinu pice kako bi sprečila da kartonski poklopac ne dođe u kontakt sa samom picom. Uz pomoć „čuvara pice“, napravljenog od plastike otporne na visoke temperature, fil se ne može unišiti i sir ne može da se zalepi za kutiju. Međutim, mnogi se žale da ova spravica nije praktična jer je namenjena samo za jednokratnu upotrebu.

Možda će ljubitelji pice nakon što pročitaju ovaj tekst da shvate zašto pica koju spremaju nikako ne može da ima isti ukus kao ona koju prave pica majstori. Između ostalog, to je zbog posebnih kartonskih kutija koje čuvaju sve ono suštinsko za ukus pice.