Kako se prave naši omiljeni mlečni proizvodi

Rado viđeni gosti na svakoj trpezi, omiljen dodatak doručku ali i večeri – mlečni proizvodi su mnogima nezamljive namirnice u ishrani. Bilo da smo ljubitelji jogurta, ili nam je omiljeni doručak maslac i med, ili se uvek potrudimo da nabavimo dobar sir za meze, nema sumnje da mlečne proizvode upotrebljavamo u različitim prilikama.

Sasvim je jasno od koje namirnice se prave mlečni proizvodi, ali ono u šta mnogi nisu upućeni jeste kako taj proces izgleda. Koji put mleko pređe kako bi promenilo svoje agregatno stanje i pretvorilo se u neke od naših omiljenih dodataka jelu? Evo odgovora.

Kako se pravi sir – proces nastajanja omiljene slane poslastice

Kada su u pitanju proizvodi od mleka, nema sumnje da se među omiljenima nalazi sir. Od mladog domaćeg, pa do starog i slanijeg sira, preko kačkavalja gaude, pa sve do popularne italijanske mocarele, vrste sireva obeležavaju jednu teritoriju, kulturu ali i način života u nekoj sredini.

Postupak pripreme sira

Za izradu sira potrebno je prvo odabrati mleko. Ono se bira u odnosu na to kakav sir je potrebno napraviti, zato što za različite tipove sira je potrebna  različita mlečna masnoća, te se na osnovu toga prvo vrši odabir mlečne masti potrebne za izradu. Primera radi, za izradu mladog sira koristi se punomasno mleko.

Dalji proces uključuje pasterizaciju mleka, te se mleko greje u posebnim posudama i priprema za dodavanje sirišta i enzima koji učestvuju u procesu koagulacije, koja je zapravo zadužena za formiranje sira.

Nakon što se enzimi dodaju u mleko potrebno je da ta smesa odstoji, kako bi se posle začinila, odnosno kako bi joj se dodala so i posebne emulzije koje mu daju prepoznatljiv ukus koji volimo. Nakon toga sir se stavlja u kalupe kako bi mu se formirao oblik.

Kao što vam je već verovatno poznato, većina sireva je okruglasta iz razloga što se njihov oblik formira u posebnim koturovima, odnosno kalupima gde se presuju i pripremaju da budu upakovani i poslati u transport.

Još jedna važna stvar koju je važno napomenuti je surutka. Ona nastaje u procesu kada se enzimi i mleko sjedinjuju. Kod mladih domaćih sireva ona je posebno značajna jer im daje sočnost i slano-kiselkast ukus. Kada su u pitanju različite vrste kačkavalja, surutka se isušuje.

Kako se pravi maslac – način pripreme kremestog namaza

Maslac i med, ili maslac i džem, ili maslac u nekoj drugoj poslastici… Sve su to ukusi koje volimo,  ali verujemo da malo ko zna kako maslac završi na našem tanjiru, odnosno – koji je proces njegove pripreme.

Maslac se dobija iz kisele pavlake odnosno njenim zrenjem. Kako bi do ovog postupka došlo pavlaku je potrebno staviti u grejač koji ima dvostruke zidove između kojih protiče voda koja može biti topla ili hladna u zavisnosti od toga da li je početak ili kraj procesa – na početku se greje na kraju hladi.

Glavno pomaglo zahvaljujći kome se dobija maslac su takozvane bućkalice, koje predstavljaju posebnu mašine zadužene za mućenje pavlake,  tako da se dobije kompaktna kremasta masa koja potom ide u kalup, a iz kalupa pravo u pakovanje i voila – dobili smo savršen namaz za hleb.

Kako se pravi jogurt –  kako do omiljenog jutarnjeg eliksira

Bilo da volite gušći i kremast jogurt uz koji dodajete žitarice i pravite svoju omiljenu kašu, ili ste ipak jedni od onih koji doručak vole da zaliju šoljom jogurta, sigurno ovaj okrepljujući napitak uvek imate u frižideru. Zato vam  otkrivamo  način za pripremu ove nezaobilazne jutarnje namirnice.

Proces izrade jogurta sastoji se od pripreme skupa dobrih bakterijskih kultura koje će se dodati mleku, i pripreme pasterizovanog mleka koje je potrebno prokuvati pre nego što se u njega dodaju zdrave bakterije – ono zbog čega je jogurt tako kiseo i osvežavajuć.

Dakle sveže obrano mleko prvo se pasterizuje odnosno kuva se u velikim kazanima gde je temepratura posebno regulisana kako ne bi došlo do ključanja ili do toga da mleko zagori jer to u velikoj meri može pokvariti ukus jogurta.

Nakon što se mleko pasterizuje potrebno ga je ohladiti, kako bi se kasnije mogle dodati dobre bakterije. Ove bakterije zadužene su za proces kiseljenja i fermentacije kako bi se dobio prepoznatljiv ukus, ali i prepoznatljiva tekstura ovog okrepljujućeg pića.

Ako ste želeli da zadovoljite svoju radoznalost, i saznate koji je to put koji mlečni proizvodi pređu od pašnjaka i štala, preko fabrike, kako bi stigli do naših tanjira, nadamo se da smo uspeli da vam odgovorimo na pitanje. Sada vam samo ostaje da uživate u okrepljujućem ukusu mleka u različitim oblicima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *