CKM

Ostavinski postupak se pokreće u slučaju kada osoba umre. Ovaj postupak odnosi se na vanparnični postupak za raspravljanje o zaostavštini prilikom kog sud utvrđuje ko su nužni naslednici umrlog, koja imovina čini njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima. Ovaj postupak može često biti komplikovan i otežan jer se u toku samog ostavinskog postupka dešava da dođe do nesuglasica između naslednika zaostavštine. Evo nekih informacija koje bi mogle biti od značaja onima koji se spremaju za odlazak na ročište ili onima koje ovaj postupak čeka jednog dana.

Koji sud je nadležan za raspravljanje zaostavštine?

Za raspravljanje zaostavštine stvarno je nadležan osnovni sud na čijem području je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište odnosno boravište.  U toku ostavinskog postupka nadležni sud može da izrekne određene mere koje se odnose na  obezbeđenje zaostavštine.

Ko pokreće ostavinski postupak?

Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti od strane suda, čim sud sazna da je neko lice umrlo.  

Pedmet razmatranja na ročištu?

Sud na ostavinskoj raspravi uzima  u razmatranje  samo one činjenice koje nisu sporne. Ukoliko se u toku ostavinske rasprave jave sporne činjenice (npr. jedan od naslednika istakne da je testament falsifikovan) ostavinski sud će prekinuti raspravu rešenjem i uputiti stranke da spor reše u parničnom postupku.

Ostavinski postupak – koraci

Neophodno je da sud pre svega utvrdi sve preduslove za otvaranje rasprave: da li je ostavilac preminuo, da li je iza sebe ostavio imovinu, kolika je njena vrednost, da li postoji testament, da li postoje nužni naslednici. Drugo sud je nadležan da u toku raspravljanja zaostavštine razreši sva pitanja koja su od značaja: sastav, sadržinu i vrednost zaostavštine, koja lica imaju pravno na nasleđe), veličinu naslednih delova, pravo na legat. Sud zakazuje termin za ročište za raspravljanje zaostavštine na koje poziva sva zainteresovana lica odnosno testamentarne naslednike i legatare koji ne moraju biti srodinici. Na ročištu za raspravljanje zaostavštine testamentarni i zakonski nužni naslednici dužni su da daju nasledničke izjave. Naslednička izjava može biti pozitivna (da se naslednik prima nasledstva) ili negativna (da se odriče nasledstva). Veoma je bitno da izjava naslednika da se odriče svog naslednog dela u korist drugog naslednika, nije negativna nasledna izjava već pozitivna kojom se naslednik u stvari svoj deo poklanja drugom.  Nasledna izjava može se dati i u pisanom obliku ali mora biti overena od strane javnog beležnika odnosno notora.  Ukoliko se desi da se neko od naslednika ne pojavi na ročištu za raspravljanje zaostavštine sud će to sagledati  kao da je odsutni naslednik dao pozitivnu naslednu izjavu.

Rešenje o nasleđivanju

Kada sud sve utvrdi i nakon ročišta za raspravljanje zaostavštine sud donosi takozvano rešenje o nasleđivanju kojim se utvrđuje ko su nužni naslednici umrlog, koliki su njihovi nasledni delovi, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, a koja ukoliko ima zaostavštine koja pripada i njima.

Koji pravni lekovi postoje protiv rešenja o nasleđivanju?

Rešenje o nasleđivanju može da se pobija žalbom u roku od 15 dana od prijema rešenja. Nakon što rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno vanrednim pravnim lekovima se ne može tražiti ponavljanje postupka već zainteresovana strana mora svoja prava ostvariti u parničnom postupku.